Другог дана посете покрајини Баден-Виртемберг и регији Алзас, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски са делегацијама регија централног Дунава посетили су Савет Европе и учествовали на састанку посвећеном улози Савета Европе и Конгреса локалних и регионалних власти у развијању концепта преокограничне сарадње, где је Бугарски разговарао са генералним секретаром Савета Европе Андреасом Кифером.
Генерални секретар Савета Европе Андреас Кифер истакао је да је намера Савета Европе била да се Мадридском конвенцијом пружи правни оквир за подстицање сарадње између територијалних заједница у области регионалног, руралног и урбаног развоја, заштите животне средине, побољшања рада јавних установа и предузећа и омогућавање брзог реаговања приликом природних непогода или несрећа. Он је истакао, иако Србија још увек није ратификовала Мадридски конвенцију, да се то „очекује и да се нада да ће бити ускоро“.
“За одрживу прекограничну сарадњу од изузетне важности је да се финансирају активности које су дефинисане као приоритетне. Боље резултате имају региони који су се фокусирали на јасне циљеве, а тако се ствара већа видљивост и употребљивост резултата сарадње за становнике регије”, нагласио је Кифер.
Покрајински секретар Бранислав Бугарски је нагласио да Војводина активно ради на формирању Савета региона централног Дунава и да ће у заједничком раду бити утврђене стратегије које ће повећати укупни компаративни потенцијал регије.
“Циљ нам је да учимо на основу најинтензивнијих примера прекограничне сарадње која је трасирана и у Савету Европе, која је део политике Европске уније, а која се примењује на немачко-француској граници уз допринос видљивом унапређењу живота становника регије”, рекао је Бугарски и додао да очекује да Република Србија ратификује Мадридску конвенцију, која ће унапредити све сегменте прекограничне сарадње, од којих много очекују представници локалних и регионалних власти у нашој земљи.
Представник Савета Европе Тим Лиснеу нагласио је да је документом из Мадрида у преамбули одлучено да државе унапреде прекограничну сарадњу и допринесу привредном и друштвеном напретку пограничних подручја и духу партнерства који уједињује европске народе. Реч је о форми права, која нема снагу директне примене, али представља оквир за успостављање и јачање билатералних и трилатералних облика сарадње. Очекивања су да ће Мадридска конвенција и додатни протоколи допринети да се правни проблеми реше и да се интензивирају активности које превазилазе државне границе. Проблем територијалног интегритета и проблеми са суседним државама у одређеној мери су утицали на лимитирајуће деловање Мадридске конвенције, која је у највећем броју европских земаља ратификована.
Шеф посланичке групе Зелене партије у Парламенту Баден-Виртемберга Џоша Фреј и заменик градоначелника Стразбура Михаел Шмит истакли су значај концепта прекограничне сарадње између Немачке и Француске који се огледа у свакодневној мобилности становника регије, уз економску и туристичку активност преко границе, оснажене језичке компетенције и укупно упознавање са прекограничним моделима и вредностима у области културе.
Током скупа говорило се о моделима локалне самоуправе и регионалне управе који дају најбоља решења, начину на који регионална кохезија може да се унапреди, и паметном управљању у форми социјалног развоја, јер се европске државе данас ослањају на регије и њиховом доприносу укупном економском развоју. Како је речено, Савет Европе тежиште свог рада није поставио на имплементирању пројеката прекограничне сарадње, за чију реализацију нема довољно финансијских средстава, попут Европске уније.
Током дана, делегација се упознала са концептом културне сарадње у преокограничном смислу, а говорећи о концепту културних рута, Елена Дубина из Савета Европе је истакла да је ратификација конвенција у области културе први корак ка учлањењу државе у Савет Европе и да је имплементација културних рута започете потписивањем Конвенције из Сантјага. До сада су, по њеним речима, те мере дале конкретне резултате у домену видљивости културних производа, управљању, оснаживању академске мреже и едукације радника у области културе.
Наглашен је значај културних пројеката на европском континенту, међу којима је и пројекат „Per viam“, који прати пут римских императора и дунавска винска рута. Пројектом руководи Дунавски центар из Београда, а циљ је промовисање прекограничног туризма у дунавском сливу.
Експерт у области прекограничне економске сарадње Горње Рајне Жан Мајкл Стербе, нагласио је да је процес удруживања произвођача у кластере јако важан за економски раст и да се посебно истичу кластери у аутомобилској и хемијској индустрији, информационој и био-технологији, као и енергетици. Формирањем Мреже иновација 2009. године, створен је регистар постојеће индустрије да би се дефинисале могућности за интензивнију кластеризацију унутар региона. Примећено је да постоји потреба за формирањем Фонда за тринационалну сарадњу уз додатно коришћење европских програма, попут Хоризонта.
“Кластер информативних технологија је један од најуспешнијих у Војводини, у осталим сегментима развијенија је сарадња у форми класичних удружења. Војводина је финансијски подржавала оснивање кластера, уз простор за даље унапређење”, подсетио је Бугарски.
Секретар Бугарски је нагласио да су војвођанска искуства таква да предузетници стварају кластере кад виде јасну предност и решења за њихове изазове у пословању. Удружења све чешће еволуирају у кластере и такве форме имају будућност и јаснију структуру, додао је секретар Бугарски.
Током дана делегација је посетила и Луку Стразбур, као одличан пример прекограничног инфраструктурног и економског развоја. Лука функционише као јавно независно предузеће у којој послује 300 компанија, а у наредном периоду се очекују обимнија улагања у транспортне, складиштене и резиденцијалне објекте.
