Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски учествовао је данас у Бриселу, као члан делегације Србије, на трећем заседању Одбора за спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији. Том приликом секретар Бугарски је изнео ставове Војводине у оквиру овог процеса.
Секретар Бугарски је говорио o спроведеним активностима у Војводини у вези са закључцима у Извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција за 2015. годину. Преносимо говор покрајинског секретара Бугарског са овог скупа у целости.
„Осврнућу се на неколико тема које су кључне за функционисање АП Војводине, а у складу с препорукама из Извештаја Европске комисије за 2015. годину о напретку Србије у европским интеграцијама.
Као што је константовано и на претходним састанцима Одбора и у протеклих годину дана, улога Војводине у евроинтеграцијама Републике Србије била је на високом нивоу. Из перспективе политичких критеријума, нажалост морамо констатовати да од локалних избора одржаних 2012. године у Републици Србији, до данас, одређени догађаји повезани са формирањем одборничке већине, углавном су праћени насиљем и застрашивањем, притисцима сваке врсте на одборнике, непоштовањем демократских процедура и кршењем прописа, спречавањем демократски изабраних одборника да присуствују седницама скупштинских радних тела, као и другим неправилностима које још увек нису испитане.
Недопустиво је то што се одредбама закона којима се уређују поједине области, дерогирају одредбе Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, који је један од најбитнијих аката у погледу остваривања аутономије Војводине, а томе смо сведочили претходних година.
На жалост, морамо да констатујемо да Закон о финансирању надлежности АП Војводине и даље није донет, а то је била замерка и сугестија и у претходним Извештајима. Због свега горег наведеног, потребно је унапредити ниво поштовања прописаних процедура, као и неспорних права и обавеза у дијалогу на републичком и покрајинском нивоу.
Стање права националних мањина на територији АП Војводине као што је у Извештају оцењено је на високом нивоу. Постоји правни оквир за заштиту мањина и културних права. Војводина и даље обезбеђује висок степен заштите за националне мањине ‒ националне заједнице и међуетничка ситуација је начелно добра, а у том сегменту законодавство се спроводи најделотворније у АП Војводини. Ипак, још увек постоји бојазан у вези мањинских медија, који се суочавају са значајним изазовима због новог Закона о јавном информисању и медијима.
Децентрализација као предуслов за унапређивање регионалног развоја не сме бити предмет политичке трговине, јер се ради о потреби за ефикасном организацијом власти. С тим у вези, верујемо да је неопходно укључити представнике АП Војводине у израду стратешких докумената као што је најављена Стратегија регионалног развоја. Наглашавамо да је Војводина донела Програм развоја АП Војводине за период 2014–2020, који представља развојни документ Покрајине.
Поводом одређених законских решења у Закону о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, који је усвојен крајем 2015. године, Покрајинска влада је у више наврата изражавала своју забринутост, с обзиром да је Војводина претежно пољопривредно оријентисана. Покрајинска влада је посебно указивала на штетност законске одредбе о “првенству закупа”, односно да се искључиво правним лицима даје 30 одсто државне земље у закуп на 30 година, сматрајући да ће ова одредба нанети велику штету пољопривредницима у АП Војводини. Такође, досадашњим законским решењем било је омогућено закупцима који су учествовали у јавним надметањима да заштите своја права уколико су сматрали да су им она на било који начин повређена, тако што су имали право жалбе на одлуку о давању у закуп. Усвојеним изменама закона, дословно је укинута могућност жалбе тако што се одредбом члана Закона који ово право утврђује позива на члан Закона у којем је таква могућност избрисана. Скупштина АП Војводине је, на иницијативу Покрајинске владе, предложила 6 амандмана у циљу побољшања овог Закона, али ниједан није усвојен.
Када је реч о процесу европских интеграција, Покрајинска влада је 2013. године започела процес координације учешћа представника Војводине у преговарачким групама за преговоре Републике Србије и Европске уније, у сарадњи с Преговарачким тимом Републике Србије и Канцеларијом за европске интеграције Владе Републике Србије. Представници АП Војводине учествовали су у изради Акционог плана за остваривање права националних мањина, који је предвиђен у Акционом плану за Преговарачко поглавље 23 – Правосуђе и основна права, који је усвојен 3. марта 2016. године на седници Владе Републике Србије, а у ком су покрајински органи предвиђени као једни од носилаца активности за спровођење стратешких циљева.
Међутим, у преговарачким групама представника АП Војводине има само у радној групи за поглавље 27 (заштита животне средине), што сматрамо да је недопустиво мало, иако смо небројено пута исказали заинтересованост за активно учешће у 29 од укупно 35 радних група.
Војводина учествује у изради програма прекограничне сарадње и на територији Војводине се у високом проценту користе средства из расположивих програма. Посебно истичемо да су представници АП Војводине по први пут укључени у рад секторских радних група за програмирање и координацију средстава ИПА и остале развојне помоћи за период 2014 – 2020, што је позитиван помак.
Такође, сматрамо да би било значајно укључивање представника АП Војводине у имплементацију Стратегије и Националног програма за пољопривреду и рурални развој и програма ИПАРД ИИ 2014‒2020, с обзиром на то да је пољопривреда у Војводини значајан фактор општег развоја.
Поводом мигрантске кризе на чијем врхунцу је дошло до промене правца кретање избеглица од Мађарске ка Хрватској, створена је потреба за отварањем прихватног центра на граници са Хрватском. Покрајинска влада је уступила, без накнаде, објекат “Принциповац” ради формирања прихватног центра, како би се избеглицама омогућио привремени смештај и ублажили лоши услови у којима се тренутно налазе. Покрајина је такође помогла привремени прихватни центар у Кањижи на мађарској граници, ревитализацију јавних површина, инфраструктуру транзитне зоне за мигранте, куповину санитетских возила са опремом, комби возила за превоз радника комуналних предузећа и пружила је финансијску помоћ за одржавање транзитне зоне. Влада је у току 2015. године обезбедила 50 тона помоћи у храни и хигијенским пакетима, а пружила је и директну новчану помоћ. Ови облици помоћи су настављени и у овој години.
Мигрантска криза је изазов са којим смо сви заједно суочени и због тога верујемо да морамо заједнички да радимо на решавању овог проблема. Верујемо у добросуседске односе и у будућности морамо да сарађујемо веома блиско са нашим комшијама из Руминије, Мађарске и Хрватске, као и да одржавамо дијалог на високом нивоу“.
