Нови Сад, 5. март 2013. – Прва јавна расправа о Нацрту закона о јавном информисању одржана је данас у Скупштини АП Војводине у Новом Саду. Расправу су организовали Мисија ОЕБС у Србији и Министарства културе и информисања, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и Амбасаде Велике Британије.
Кроз расправу су представљена нова законска решења у области јавног информисања, која је припремила радна група Министарства културе. Саопштени су коментари и сугестије заинтересованих страна. Нова законска регулатива о јавном информисању предвиђена је Медијском стратегијом Владе Републике Србије и требало би да буде усвојена до краја марта 2013. године. Расправу је отворила Гордана Предић, државна секретарка у Министарству културе и јавног информисања, а модератор је била Драгана Николић-Соломон, шефица Одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији.
Раде Вељановски, члан радне групе Министарства културе и информисања приказао је нова законска решења, говорећи о појму медија, јавног интереса и финансирања информисања од јавног интереса. На данашњем скупу било је речи о јавности података о медијима и медијском обједињавању, о чему је говорио Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање и члан радне групе Министарства културе и информисања. Александар Аврамовић, такође члан радне групе Министарства културе и информисања прецизирао је шта су права и обавезе новинара и уредника и који су облици правне заштите унети у Нацрт закона о јавном информисању.
На основу принципа који важе у демократским земљама, радна група Министарства културе и информисања припремила је Нацрт закона о јавном информисању, рекла је Гордана Предић. Републику Србију при доношењу овог закона мотивише намера да добије статус земље кандидата за приступ Европској унији. Као основно начело, у нацрта закона о јавном информисању уграђена је слобода медија и права грађана на информисање, с тим што би држава, до краја 2014. године, требало да престане да учествује у власничкој структури медија.
Раде Вељановски је подсетио да је последњи Закон о јавном информисању донет 2003. године и да су многа питања поводом рада медија била дефинисана другим законима, што је стварало хаотичан систем, типичан за земље у транзицији. Због тога је радна група Министарства за културу и информисање пошла од идеје да се овим новим Нацртом закона, кроз јавну расправу, обухвати укупна медијска сфера, да се дефинишу односи медија и државе и уваже специфичности сваког региона. Вељановски је објаснио да медији сада немају статус правног лица и зато је потребно да се одреди правно лице у својству издавача медија. Он је нагласио да је у нацрту изричито наведено да то не може бити Република Србија, Аутономна покрајина, нити локална самоуправа.
У Скупштини Војводине, расправа је окупила представнике надлежних државних и покрајинских органа, медијских и новинарских удружења, јавних радио-дифузних сервиса, националних, регионалних и локалних медија као и представнике Националних савета националних мањина. Наредне јавне дебате о нацрту Закона о јавном информисању биће одржане 12. марта у Новом Пазару, 14. марта у Нишу и 19. марта у Београду.