Делегација Владе Ломбардије, Италија, заједно са челницима здравствене организације покрајине Леко (Azienda Ospedaliera della Provincia di Lecco) и представницима Института за кардиоваскуларне болести Војводине, посетили су данас Владу Војводине и Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију.

Проф. др Весна Копитовић је истакла значај пројекта „Близаначке сарадње“ за регију Војводине, као облика блиске кооперације измедју ове две здравствене установе и начинима и могућностима даљег учвршћивања ове сарадње.

– Шестогодишњи заједнички рад две здравствене институције, Војводине и Ломбардије као и Србије и Италије, дала је многе позитивне елементе у организацији посла, третману болесника као и у размени искустава у квалитету неге и медицинским интервенцијама. Реално је очекивати да се сарадња две регије ускоро прошири и на друге медицинске специјалности, али и остале области – нагласила је Копитовић.

О историјату пројекта „Близаначке сарадње“ и евалуацији до сада реализованих циљева сарадње говорила је директорица ИКВБВ Проф. др Нада Чемерлић Ађић.
– У основи рада Института за КВБ Војводине, поред збрињавања и лечења кардиоваскуларних болесника, је и сарадња са стручњацима еминентних европских установа у циљу обезбеђивања услова за најквалитетније и медицински најефикасније лечење болести срца и крвотока. У оквиру пројекта „Близаначка болница“ и досадашње сарадње са болницом „Леко“, организовали смо низ предавања, едукација и практичних обука како бисмо константно уводили новине у методама лечења пацијената.

Досадашње заједничке активности су се манифестовале кроз различите видове унапређења стручног рада и едукације и у Војводини и у Ломбардији – симпозијуме, конгресе, континуирану медицинску едукацију, практичне обуке и прављење заједничких пројеката.

Заједнички интерес у сарадњи ових по нечему различитих, а по много чему сличних регија у области здравства и социјалне политике, се у овом моменту огледа пре свега у преузимању оних добрих елемената који би могли да унапреде поље кардиоваскуларне праксе заинтересованим странама. То је у интересу здравствене службе, а пре свега наших болесника. Обе стране имају начине рада који су већим делом примењљиви и у другој средини, а показали су се као ефикаснији и доносе одређене уштеде. Оваква комуникација даје предуслове за развој односа који значајно олакшавају кооперацију, што ове две здравствене институције приближава у свету разрађеном моделу такозваних “близаначких болница”.