Нови Сад, 17. септембар – Поводом посете делегације Републичког министарства за науку и технолошки развој Војводини, данас је у Извршном већу Војводине одржана конференција за новинаре. Јавности су се обратили председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић, потпредседник републичке Владе и  министар за науку и технолошки развој мр Божидар Ђелић и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић.    Председник Пајтић је истакао да је данашња посета изузетно значајна, посебно због тога што се у овом моменту ради на новом Статуту АП Војводине, који треба да  дефинише будуће односе покрајинске и републичке администрације. Председник Пајтић је истакао да је Божидар Ђелић тренутно на челу још једног значајног и амбициозног пројекта, а реч је европском пројекту "Декада Рома". Приликом данашњег сусрета са делегацијом републичке Владе у Извршном већу Војводине, разговарано је и о остваривању међусобне сарадње у области науке.  Договорено је да први заједнички пројекат буде финансирање санације крова зграде Матице српске, вредан 42 милиона динара. Поред тога биће настављена заједничка изградња станова за младе научнике у Војводини, као и дефинисање заједничких критеријума за међународне научне пројекте, саопштио је председник Пајтић. – Посебно  је важно да се координирају активности у решавању проблема ромске заједнице о чему је у Војводини и до сада посебно вођено рачуна, нарочито када је реч о идеји стварања ромске интелектуалне елите. На почетку ове године имали смо 150 студената Рома у Војводини, а сада их је уписано још 88 Пружали смо подршку ромској деци и у основним и средњим школама, као и предузетницима Ромима, како би успели да отворе сопствена предузећа. Преко покрајинског Фонда за капитална улагања опредељено је 300 милиона динара за побољшање квалитета живота ромске заједнице у Покрајини – саопштио је председник Пајтић и додао да ће поред ових редовних активности кроз размену искустава са републичком Владом и кроз међусобну размену програма и пројекта, бити обезбеђена и додатна средства од међународне заједнице. 
 Важна стратешка ствар за Војводину је и полу-аутопут (по две таке у сваком смеру) који би полазио од Темишвара, а у нашој покрајини од румунске границе, на прелазу Међа, па био усмерен кроз средњи Банат и преко Руме и кроз тунел у Фрушкој гори, ишао до Новог Сада а излазио и на ауто-пут Београд-Загреб, који би био изузетно значајан за привреду Војводине. Укупна вредност је ове инвестиције процењена је на 270 милона евра и налази се у плану реализације за наредне четири године. 
 Министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изразио је посебно задовољство због боравака у Војводини, посебно због договора о ономе што чини будућност наше земље. У  Новом Саду борави цео тим републичког Министарства за науку и технолошки развој, јер смо желели да се са Извршним већем АП Војводине и Универзитетом у Новом Саду, Матицом српском, као и Институтом за ратарство и повртарство заједнички сагледају војвођанска искуства, она због којих АПВ у много чему предњачи, као и да се постигне договор о будућим заједничким активностима.    – Ове године је републичко Министарство за науку и технолошки развој већ партиципирало, са 50 милиона динара, у изградњи стамбених јединица за младе научнике и уметнике у Војводини. Ми ћемо ту подршку наставити. У перспективи за наредне 2 до 3 године је изградња још две стамбене јединице са по 27 станова, што је начин да пошаљемо конкретну поруку младим и талентованим стручњацима да имају не само патриотску обавезу да граде сопствену земљу, него и да је земља препознала њихов таленат, као једини начин да Србија извуче најбоље карте у овој компликованој игри глобализоване светске економије у 21 веку – рекао је мр Ђелић.
 Како је нагласио потпредседник Ђелић, санација крова најстарије културно-научне институције у земљи је још једна значајна заједничка инвестиција Републике Србије и АП Војводине, а следећи корак је подршка пројекту дигитализације Матице српске. Ђелић је такође истакао и да Војводина предњачи остатку Србије у изградњи базе података о научним радницима, па ћемо уједначити овај пројекат и по угледу на Војводину, урадити јединствену базу ових података на нивоу целе земље. Приоритет у годинама које долазе је и борба за више средстава, са садашњих 0,4 одсто БДП, колико се издваја на нивоу Србије за научни и технолошки развој, циљ је достизање постотка у висини једног процента, у периоду мандата обе владе. То значи да се са 120 милиона евра дође до суме од 500 милона евра, као годишњег буџета за ову област – нагласио је Ђелић.  Говорећи о проблемима популације Рома у Србији, Божидар Ђелић је нагласио да у буџету за следећу годину, износ од 120 милиона динара, колико је намењено за решавање интеграције највеће мањине у нашој земљи, а према неким проценама реч је о 450 хиљада грађана превасходно на југу Србије, треба повећати. Унапређење у домену становања Рома, избегавање дискриминације нарочито у просветном систему, и у осталом делу Србије, рад на формирању будуће интелектуалне елите међу Ромима, израда свих статистичких података и подршка Србије Европи у изградњи паневропске политике према Ромима, која данас не постоји. Крајем ове године на Самиту Европске уније, ово ће бити једна од главних тачака, најавио је министар Ђелић. Он је истакао да је брига за ромску популацију брига за цело друштво и рекао да је неприхватљива да једна група људи у нашем друштву живи у таквим условима, али истовремено и одговорност је те заједнице да поради на својој интеграцију у друштво.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић је истакао посебно задовољство што је Министарство Републике Србије за науку и технолошки развој показало своје неспорне амбиције да истраје на томе да се енергично мора инсистирати на томе да наука, технолошки развој и иновације буду основна полуга у даљем развоју наше државе.
– У том смислу у Покрајини очекујемо да у три сегмента која смо започели добијемо подршку од Републике – по питању кадра као основног ресурса – реч је о акцији Покрајине " 400 младих истарживача за пут Војводине ка Европи" и предлажемо да се пренесе на амбициознији пројекат "1000 младих истраживача за пут Србије ка Европској унији"-изјавио је проф. др Петровић. Као други пројекат он је истакао коришћење европских међународних фондова, где је Војводина у овом тренутку аплицирала са 47 пројеката заједно са истим бројем одговарајућих иностраних партнера, где би републичко Министарство било ослонац за коришћење ових фондова, и треће је Стратегија технолошког развоја, која је усвојена на нивоу Покрајине и која мора бити део Стратегије развоја Републике Србије. Покрајина већ има резултате на овом плану – у последњих годину дана финансирано је чак 57 нових погона високе технологије и отворено 17.400 нових радних места. Амбиције су да, се, како је проф. др Петровић истакао, у наредне четири године са 152 оваква пројекта твори чак 52 хиљаде нових радних места. Покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић представио је данас јавности и пројекат "Путне мреже у Војводини у наредних шест година" и нови ауто-пут од румунске до хрватске границе преко Војводине.