Руски Крстур, 23. мај 2013. – Делегација Савета националних заједница Скупштине АП Војводине јуче је посетила Национални савет Русина, где се упознала са актуелним стањем у националном животу русинске заједнице и проблемима са којима се сусреће Национални савет у остваривању права из области образовања, културе, информисања и службене употребе матерњег језика и писма.У конструктивној дискусији у којој су, поред представника покрајинског и русинског савета, учествовали и представници локалних самоуправа у којима живе Русини и културних институција од националног значаја за Русине, закључено је да проблеме не треба сакривати, него заједно решавати, истичући и позитивне примере као узор осталима.Председник Савета за националне заједнице Шандор Егереши истакао је да је неговање мултикултуралности и идентитета свих националних заједница у Војводини међу приоритетима и стратешким циљевима покрајинске администрације. У континуитету се успостављају од 2000. године, као једно од највећих богатстава са којим се можемо препоручити Европи.Егереши је истакао и високи легитимитет Савета националних заједница, који чине посланици Скупштине АП Војводине, изабрани од стране свих грађана Покрајине, који доследно репрезентује националну структуру Војводине."Чланови Савета националних заједница активно обилазе националне савете и локалне самоуправе у којима живе припадници свих националних заједница. Намера нам је да до јесени разговарамо са представницима свих заједница, саслушамо и сумирамо њихове проблеме и иницијативе. Након тога саставићемо извештај о стању положаја и остваривање права националних заједница у Војводини, и понудити га на разматрање Скупштини и Влади АП Војводине", најавио је Егереши.Испред Савета националних заједница, на радном састанку су учествовали председник тог скупштинског тела Шандор Егереши, заменик Живота Лазаревић, секретар Савета националних заједница Бранка Буквић и сарадник Скупштине АПВ Анамарија Рехак, а испред Националног савета Русина председник Славко Рац, заменик председника Мирон Сабадош, представник Извршног органа Јовген Мудри, као и председници или представници одбора из области за које НС има надлежност – Меланија Римар и Ксенија Варга испред Одбора за образовање, председница Одбора за културу Лидија Пашо, председник Одбора за информисање Иван Сабадош и Владислав Салак испред Одбора за службену употребу матерњег језика и писма. Састанку су присуствовали и председник Општине Жабаљ Чедомир Божић и заменик председника Општине Кула Велибор Милојичић, као и директори Дома културе у Руском Крстуру Јоаким Рац и РНП „Петро Ризнич чадја" Сашо Паљенкаш, који је уједно и председник Одбора за омладину и спорт НС.Када је реч о образовању на русинском, на састанку је истакнуто да је највећи проблем недостатак потребних уџбеника за основну школу. Недостаје 26 наслова, од којих је 23 наслова већ припремљено за штампу, али се не штампају, због тога што ресорно министарство нема финасијских могућности. Савет националних заједница Скупштине АПВ препоручује да се преко Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице још једном ургира у Министарству због испуњавања те обавезе.На састанку је истакнуто да културни живот Русина највише отежава недостатак стручњака, а у русинском професионалном РНП је и немогућност професионалног ангажовања запослених лица због принципа пројектног финансирања, што је почело да се решава преко Завода за културу војвођанских Русина, а решаваће се и преко локалне самоуправе у Кули, односно преко крстурског Дома културе.Као што је речено, због најављених промена у установама културе у кулској општини, у којој се налазе најзначајније русинске институције, апеловано је на локалну самоуправу да то буде заиста рационализација, а не рестрикција, односно просто смањивање броја запослених. Приоритет мора бити задржавање стручног и стваралачког кадра, као предуслов за очување културног и националног идентитета мањинских заједница. Међутим, истакнуто је и да Општина Кула у значајној мери финансира не само крстурски Дом културе, него и најзначајније фестивале и да је за „Црвену ружу" ове године предвидјено око милион динара.