Picture of the authorPicture of the author
/ Кикинда, петак, 09.12.2011

Додељена годишња признања Владе Војводине у области равноправности полова за 2010.годину

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 9. децембар 2011. – У циљу подизања свести о равноправности полова и веће видљивости рада појединаца и појединки на пољу еманципације жена у АП Војводини, Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова је још 2003.године установио награду за родну равноправност. Препознајући значај родне равноправности и принципа једнаких могућности као основе демократске реформе и приближавања европским токовима, Влада АП Војводине је 2005.године усвојила Одлуку о установљењу Годишњег признања у области равноправности полова, чиме је подстицање истакнутих појединанца, појединки и организација у овој области подигнуто на виши ниво.Годишње признање представља вид верификације постигнутих резултата у АП Војводини у области родне равноправности. Признање се додељује сваке године у категорији појединац/појединка и организација, а добитницима се уручује диплома, плакета и новчана награда.  Влада АП Војводине је на предлог Савета за равноправност полова на седници одржаној 2.новембра 2011.године донела решење да се Годишње признање за 2010.годину у категорији појединац/ка додели Ружици Рудић Вранић из Суботице, а у категорији организација Комисији за родну равноправности Скупштине општине Житиште. Признања је лауреатима  на данас организованој свечаности уручио покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који је тим поводом изјавио:"Дан доделе признања за родну равноправност представља сигурно један од најзначајнијих дана у једној години за наш Секретаријат, а и за Владу Војводине. Налазимо се у позицији да се можемо поново борити против свих оних зала за која смо мислили да смо им рекли " довиђења" пре десетак година. Морамо данас да се поново боримо за европске вредности, против оживљавања оних снага које се хране национализмом, шовинизмом и другим појавама које су супротне цивилизацијским тековинама. Ми данас у Војводини морамо жестоко да се боримо да очувамо оне наше најдрагоценије вредности – нашу мултиетничност, мултикултуралност, мултиконфесионалност и све оно што чини основна људска и грађанска права. Та  борба није лака, пуна је препрека, та борба је бременита и та борба је жестока. Кад говоримо о темељним људским вредностима, онда је питање родне равноправности апсолутно неизоставно и представља једну од основних тековина на којима се заснива  будућност и нашег друштва и наших поколења свега оног што треба  да овај регион и ову нашу земљу, нашу Покрајину, приближи оним вредностима којима теже нормални људи. На жалост, данас имамо ситуацију да, борећи се за европске вредности, борећи се против национализма,  за војвођанске вредности, се сударамо са негирањем принципа родне равноправности. Има  на жалост мишљења да се негира да су мушкарци и жене апсолутно у свему једнаки, осим у полу, да се негира да постоје апсолутно једнаке могућности, способности мушкараца и жена. На жалост, сударамо се и са ретроградним сматрањима да је жени првенствено место у кући, уз децу, уз шпорет, а не на главној друштвеној позорници. На жалост, још увек се суочавамо са чињеницом да постоје снаге које сматрају да је батина васпитна мера, сударамо се и са мишљењиима која кажу да је отварање сигурних кућа и борба против насиља у породици нешто што треба да буде на маргинама друштвеног живота, да има много важнијих тема, као што је забрана геј парада, организовање националистичких митинга, спречавање протока људских идеја, као што је дељење међу људима, као што је оно подсећање на оне деведесете… Зато је посебно драгоцено да сви ми који желимо добро овој земљи и овом друштву, станемо у јединствен фронт. Управо овај данашњи догађај, порука са њега, треба да покажу да нас има у Војводини и Србији много,  које ништа не може поколебати на европском путу, које ништа не може поколебати на путу поштовања људских права, ништа не може поколебати на путу поштовања принципа родне равноправности,  да људи морају бити једнаки, уважавани, да се људска права морају поштовати и да без тога живота нема.Годишња награда за родну равноправност управо је симбол тога."Добитиница награде Ружица Рудић Вранић рођена је у Суботици. У цивилном сектору активна је од 1997 године, а 2000. године заједно са 12 жена предузетница основала је Асоцијацију за женску економску иницијативу „Фемина креатива", чија је извршна директорка од 2004. године.   У фокусу њеног деловања је економско оснаживање жена, право жена на развој, учешће у расподели и добити од развоја. Активно ради на укључивању родне равноправности у развојно планирање на локалном, покрајинском и националном нивоу. Деловање Ружице Рудић Вранић усмерено је на економско оснаживање жена на селу, мапирање и промовисање њихових потенцијала и ресурса. Континуирано ради на оснаживању жена које се баве предузетништвом и креира обуке за потенцијалне предузетнице. Истраживала је креативне ресурсе жена у руралној економији, како би се они препознали и подржали у развојним плановима заједница. Конкретни резултати њеног рада су, између осталог и израда и усвајање програма за запошљавање и самозапошљавање жена у руралној економији у општинама Ковачица, Мали иђош и Ниш, током 2010. године. Била је чланица многих домаћих и међународних радних група, савета и делегација и учетсвовала у изради докумената и стратегија, као што су Акциони план за родну равноправност Европске банке за развој, Национална стратегија за унапређење родне равноправности и побољшање положаја жена, прилагођавање Миленијумских циљева развоја националном контексту, и Стратегија одрживог развоја републике Србије.У области организација, награду је добила Комисија за родну равноправност Скупштине општине Житиште, основана је 2005.године и од тада до данас, делује континуирано, као стално радно тела Скупштине општине. Комисија општине Житиште пребродила је све кључне препреке са којима се локални механизми суочавају по питању фунционисања у пуном капацитету и остварила значајне резултате: континуитет у деловању и континуирану афирмацију идеје родне равноправности на локалном нивоу, унапређење знања о родној равноправности у органима локалне самоуправе, успостављање партнерства са цивилним сектором и пружање подршке женским групама.   Комисија општине Житиште међу првим локалним механизмима и институционалним телима учествовала је у пројекту родног буџетирања, „Време је за буџет по женској мери", покренула и подржала рад Инфо-шалтера за жене у општинској управи, израдила и поднела предлог одлуке о родној равноправности коју је Скупштина Општине Житиште и усвојила, као први документ овог типа на локалном нивоу у Војводини. Осим тога, Комисија је поднела предлог систематизације радног места за стручне сараднике/це за родну равноправност, чиме је такође направила пионирски помак у примени законског оквира Републике Србије. У општини Житиште, на предлог комисије, именовано је и лице задужено за родну равноправност у оквиру Општинског већа. Признање је до сада додељено проф.др Свенки Савић, проф.др Маријани Пајванчић, Канцеларији за равноправност полова Скупштине општине Кикинда, проф.др Фуади Станковић, Центру „Живети усправно" из Новог Сада, Ани Бу, Центру за социјални рад Града Сомбора, Зрењанинском едукативном центру, Гордани Чомић, Женским студијама у Новом Саду, Гордани Стојаковић и Удружењу грађана „Војвођанка-регионална женска иницијативе" из Новог Сада, проф.др Слободанки Марков и Ерни Киш Чисар.

fixed-img