Нови Сад, 23. децембар – У Извршном већу Војводине, у присуству председника Републике Србије Бориса Тадића, председника Извршног већа Војводине др Бојана Пајтића, потпредседника Владе Републике Србије др Божидара Ђелића и Ружице чинђић, додељене су вечерас награде др Зоран чинђић за 2008. годину. Сваке године награда која носи име Зорана чинђића традиционално се уручује најбољем младом научнику и истраживачу са подручја АПВ, студенту – аутору најбољег дипломског или завршног рада на дипломским академским студијама – мастер или магистарског рада из филизофских и социолошких наука из Србије, као и најбољем студенту Универзитета у Новом Саду. Награде, које се састоје од специјалне повеље и новчаног износа, додељују се на основу предлога Наставно-научног већа Универзитета и Академије уметности у Новом Саду.  Награду за најбољег научног радника и младог истраживача у 2008. години у АП Војводини примио је доц. др Милош Стојаковић са ПМФ Универзитета у Новом Саду. Другу награду за најбољег младог научника и исраживача примили су равноправно, др Вања Ковић доцент у Лабораторији за експерименталну психологију Филозофског факултета у Новом Саду и др Поша Михаљ асистент у Заводу за фармацију на Медицинском факултету у Новом Саду. Овогодишњи лауреати су и Марко Новаковић, аутор најбољег дипломског рада "Концепт естетске теорије у Адорновој филозофији музике" на Филозофском факултету у Београду, Одсек за филозофију, на коме је дипломирао са просечном оценом на студијама 9.65, а награду намењену најбољем студенту новосадског Универзитета у школској 2007/8 години, примила је пијанисткиња Марија Ивановић, студент Академије уметности у Новом Саду.
 Покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић председник Одбора за доделу награде др Зоран чинђић, образлажући овогодишњи избор за доделу награде, рекао је – Уважени председниче Републике Србије, поштовани председниче Извршног већа, даме и господо, захваљујем Вам се што сте својим присуством увеличали додељивање награде др Зоран чинђић за 2008. годину. Такође сам убеђен да делим задовољство свих присутних што је и данас са нама госпођа Ружица чинђић, жена која је постала симбол чврстине и доследности. Награда је већ постала традиционална и као што је познато носи име професора Филозофског факултета у Новом Саду др Зорана чинђића и награда је носећи његово име постала трајна инспирација младих, како то и доликује награди која носи име човека непоновљиве енергије и трајно младалачких манира. Награда носи име човека који је као научник, реформатор и визионар учинио изузетно много за нашу савремену историју, и нема тог критеријума и тог избора који ту заслугу може да оспори. Одбор за доделу награде кога су чинили представници Универзитета у Новом Саду, САНУ Одељења у Новом Саду, Матице Српске и Извршног већа, ове године је имао сложен задатак обзиром да су у конкуренцији били чак 1595 младих људи на основу подтака ажурираног информационог система које имамо, њих осам је ушло у ужи избор, на основу предлога Наставно-научног већа Универзитета и научног већа Института, нијансе су одлучиле да њих троје уђу у најужи избор и да другу награду равноправно поделе др Вања Ковић и др Поша Михаљ, који су своје одличје заслужили изванредним резултатима. После успеха у школи и на студијама, сјајно су докторирали, пре тридесете године и будућност су ове државе.  Добитник главног признања за ову годину је рођен 1976. године у Новом Саду у породици истакнутих математичара. Вероватно је и то допринело да ће брилијатни ђак школе "Ђорђе Натошевић" и касније гиманзије "Змај Јован Јовановић" итекако учествовати на такмичењима из математике, где је освојио чак три прве награде на тадашњим савезним такмичењима. Запазио сам у то време да је било и такмичења где није освојио награду, али то су била она на којима није учествовао. Уписао је истовремено два факултета, информатику и математику, завршио их за непуне четири године, на једном са просеком 10 а на другом му се омакла једна деветка. Добио је стипендију ДАД, отишао на последипломску специјализацију у Немачку, а потом у Цирих на престижни Технички универзитет, тамо је 2005. и докторирао, а  2006. се вратио у земљу и добио место доцента на факултету. Данас већ има 37 научних радова и уџебеник иза себе, а само ове године објавио је 5 радова из врха СЦИ листе, тако да је Одбор имао једноставан задатак и задовољство да једногласно предложи, а Извршно веће донесе одлуку, да награду за ову годину додели доценту др Милошу Стојаковићу.  –
Председник Републике Србије Борис Тадић рекао је – Ово је даме и господо, поштована Ружице, увек прилика да се сетимо онога о чему је мислио, шта је радио и како је планирао будућност Србије доктор Зоран чинђић. Прилка је и да младе људе, посвећене науци, чији је рад упућен у будућност наше земље, подсетимо на мисију коју је имао др Зоран чинђић. Увек у Новм Саду, у овој зради, на овом месту обновим сећања на Зорана чинђића, сведочећи о његовој мисији у Србији, у Југоисточној Европи, и његовој намери да Србија буде нераскидиво везана за Европу иза своју европску будућност. Није то питање одлуке, само, то је и питање вредносног система, није то питање енергије коју је он лично уливао у сваку своју делатност, у сваку своју активност, то је и питање његовг хтења, његове посебне политичке, животне филозофије, која је на крају требал да обезбеди бољи живот за све људе, веће шансе пре свега за најмлађе, за оне који треба да наставе да под нашим именом корачају под овим небом. То је била идеја Зорана чинђића. Огромна енергија коју је предавао сваком човеку, идеја о циљу који морамо да остваримо и о свакоме дану који мора да буде посвећен остварењу тог циља. Сваки од младих људи који данас добија награду суочавао се са искушењима, можда неко ко данас посматра овај догађај мисли да је лако добијати све десетке на факултету, написати најбољи научни, магистарски дипломски, рад то је веома тешко зато што свакога дана морате да се одрекнете некога задовољства и да сву своју енергију свакога часа посветите само само једној ствари, своме делу. А то дело да уткате у сва остала дела овога народа и ове земље, са свешћу да смо ми део једне јединствене европске културе. То је била Зоранова мисија. Дозволите ми да управо у овом дану, и у овим данима, још једном потврдим да је његова улога, на крају XX и почетку XXИ века, била апсолутно незаобилазна, да је својом енергијом, својом идејом и својим делом зауставио неповољан ток историје и учинио да преокренемо ствар у своју корист, и због тога смо XXИ век започели једном сасвим другачијом енергијом, једном другачијом оријентацијом у односу на оно како смо претходно завршили као народ и као земља. То је својеврстан коперникански обрт, то је својеврсна револуционарна промена у политичком мишљењу, у друштвеном поимању, због тога када млади човек завршава своје дело чини коперникански обрт и у свом начину мишљења, методологији и приступању научном истраживању и због тога сви који тако приступају свом послу, својој науци, уствари на неки начин прате пут и допуњују пут др Зорана чинђића. Хоћу да се захвалим добитницима награде и да саму учествујем у уручењу једне од њих – рекао је председник Тадић, који је награду уручио Марку Новаковићу, за најбољи дипломски рад.
Ружица чинђић која је доделила награду најбољем младом научном раднику и истраживачу доц. др Милошу Стојаковићу, у свом обраћању рекла је – И ове године имам изузетно задовољство и част да уручим награду за најбљег младог научника и истраживача коју додељује Извршно веће Војводине. Посебно ми је привукао пажњу један податак из заиста импресивне биографије овогодишњег добитника, а то је чињеница да се упркос многим примамљивим и материјално вероватно бољим понудама из европских научних центара, одлучио да своју каријеру настави у својој земљи, у свом граду у Новом Саду, у тој храброј одлуци једног храброг младог човека препознајем ону симболичну, суштинску везу са оним име носи ова награда, са Зораном чинђићем. Имати храброст и ентузијазам да се упркос свему остане, да се бори, да се снагом идеје, а не силе и моћи, већ знањем, вољом и аргументима, муктрпно ради на истинском пеображају своје земље, чињеница је која заслужује чињеница је која заслужује поштовање и захвалност. Ја сам захвална др Милошу Стојаковићу, као и свим младим људима наше Србије који су одлучили да крену тим путем, који је тежи и који у себи крије многе опасности, искушења али који је израз људске и грађанске храбрости и одлучности и жеље да своју земљу учинимо достојном нас самих и да оправдамо смисао наше демократске, хумане и племените суштине. А та суштина уверена сам, коначно побеђује у свођењу рачуна наших личних живота али и колективног трајања које називамо историјом. Зато ме подвиг ових младих људи по ко зна који пут уверава да жртва Зорана чинђића, није узалудна да је остала и опстала у колективној свети људи наше земље и у томе видим непрекидни траг оне светле линије прогреса, хвала! –
   Потпредседник Владе Републике Србије др Божидар Ђелић рекао је –  Драга Вања, драги Михаљ ви, као психолог и као фармацеут, можете бити поносни што ћете добити награду која носи име човека чији сам блиски сардник био, и чија су енергија и визија омогућили много онога позитивног што се данас дешава у Србији постоји. Постоји и једна велика обавеза за нас, који морамо обезбедити додатна средства и могућности за оне који чине нашу будућност, оне који чине да Србија има економију засновану на знању. Да – ова економска криза јесте изазов, али ни следеће године наша земља неће дати да се инвестиције у науку, у просвету, смање. Пред нама, који радимо овај важан посао, је важан задатак, морамо обезбедити више средстава, буџетских, али и иностраних, европских пре свега, а исто тако, морамо обезбедити следеће године имамо неколико приоритета којих се морамо држати, јер земља наших габарита не може сваштарити, морамо имати четири, пет кључних домена где ћемо имати критичну масу и бити једна од оних тачака на мапи Европе на коју се рачуна.
 Заједно ћемо одредити и следеће инвестиције у научну инфраструктуру и ја имам пуно поверење да ћемо, заједно са пријатељима из Војводине, обезбедити да награде и следећих година буду додељиване не само сјајним научницима, него све више и тимовима, и институцијама које ће обезбедити да у будућности и Србија буде препозната и по знању, по процесима које ћемо извозити, па тако да и Србија постане земља која више неће извозити мозгове, сјајне таленте попут ових које данас награђујемо, него ће они бити у Новом Саду, у Војводини у Србији, и извозити своје знање. Свака част и видимо се следеће године.-

 Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтиц рекао је – Велика је част вечерас, када се додељује награда др Зоран чинђић уручити награду за најбољег студента новосадског Универзитета госпођици Марији Ивановић. Али ја бих више волео да се ова награда зове другачије и да је Зоран вечерас међу нама. Било би тако да је Србија могла да чује и да је смела да види. Зоран је упорно молио Србију да одрасте, да не гура ствари под тепих, да се на прави да није било оно што је било и да неће бити оно што мора бити. Реформе су увек пливање уз воду, увек борба против менталитета, против интереса, против инертности. Реформе су увек увек болан процес и не постоји шећерна водица која ће тај процес ублажити. Зоран је упорно убеђивао ову нацију да небеска правила важе само на небу и да се на земљи морају решавати конкретни проблеми. Налазимо се у броду пуном воде, упозоравао је, и сви морамо тај брод да празнимо и да се крећемо у истом правцу. Нажалост било је превише лудака, спреминих да тај брод потопе, да сви потонемо заједно са њим, само зато да би променили капетана. У сваком друштву постоји коров, али само смо га ми у Србији заливали. Зоран је био спреман да жртвује своју популарност да би обезбедио подршку света. Подршку и помоћ за Србију. Онај који је дошао после њега, био је спреман да се одрекне све помоћи и подршке да би обезбедио сопствену популарност. Зоран је хтео да види Србију као лидера на Балкану, као земљу у којој ће већина бити радилице, а мало, најмање њих трутови. Трутови нису тако мислили, ако су ишта мислили. Зоран је Србији све дао, а тражио је од ње тако мало. Само да се уозбиљи да води рачуна о себи о и својим интересима. Али Србији је било лакше да јој причају бајке и да је уљуљукују, да је теше успаванкама. Србија је нажалост, дуго сањала ружан сан. Србију није пробудио Зоран, пробудио ју је пуцањ. Зато је Србија тако касно устала, зато је Србија устала у сузама. Данас се поново налазимо на Зорановом путу. Много је трња, много је препрека, али корачамо стабилно и види се светло на крају тог пута. А ако овога пута не успемо бићемо одговоррии само ми сами.
 Вечерас је Зораново вече, дакле вече свих оних који добро раде и који верују у себе. Зато ми је велика част и задовољство да уручим награду са његовим именом госпођици Марији Ивановић, мада верујем да би и она више волела да се награда некако другачије зове, а да је Зоран ту да јој је уручи. –

 Ружица чинђић, председник Фонда др Зоран чинђић, уручила је вечерас председнику Извршног већа Војводине др Бојану Пајтићу посебну Захвалницу, за његов изузетан допринос и ангажовање.