Нови Сад, 23. децембар – У Влади АП Војводине, у присуству председника Републике Србије Бориса Тадића, председника Владе Војводине др Бојана Пајтића, Ружице чинђић и проф. др Драгољуба Мићуновића, вечерас су додељене награде које носе име др Зорана чинђића за 2009. годину. Сваке године награде "Др Зоран чинђић",традиционално се уручује најбољем младом научнику и истраживачу из Војводине, најбољем студенту Универзитета у Новом Саду, као и за најбољи дипломски, завршни рад на дипломским академским студијама – мастер или магистарски рад из филизофских и социолошких наука из целе Србије. Награде, које се састоје од специјалне повеље и новчаног износа, додељују се на основу предлога Наставно-научног већа Универзитета и Академије уметности у Новом Саду. Годишња награда ‘Др Зоран чинђић за младог научника и истраживача” за 2009. годину, додељена је др Душану Мрђи, доценту Природно-математичког факултета у Новом Саду. Покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић, председник Одбора за доделу награде др Зоран чинђић, образлажући овогодишњи избор за доделу награде, рекао је: – Захваљујем се што сте својим присуством увеличали данашње свечано додељивање награда младим истраживачима за 2009. годину. Награде носе име др Зорана чинђића и наравно и вечерашњи скуп носи на неки начин дух визионара и утемељивача европске будућности Србије.
Управо због тога припала ми је изузетна част да баш у овом тренутку могу да поздравим човека који је управо ових дана својим ауторитетом, упорношћу и доследношћу довео нашу државу ближе него икада у новијој историји, извесној европској будућности. Уз изузетно поштовање поздрављам председника Републике господина Бориса Тадића.
Такође сам убеђен да делите мој осећај изузетног поштовања и дивљења особи која на задивљујући начин, храбро и са великом енергијом чува, промовише и даље носи значајан део порука и мисије Зорана чинђића. Посебно ми је задовољство да поздравим почасног председника Одбора за доделу награда госпођу Ружицу чинђић.
Желим да поздравим и др Бојана Пајтића, председника Владе Војводине, која је установила награду "Др Зоран чинђић", која се додељује као годишње признање најуспешнијем младом научнику и истраживачу до 35 година старости, са подручја Војводине из свих области наука, али и као признање за најквалитетнији магистарски или дипломски рад из области филозофије и социологије на подручју Србије у претходној години.
Наравно, да ништа није логичније него да награда носи име човека који је био управо на Филозофском факултету у Новом Саду, асистент, доцент и ванредни професор и који је био непоновљив спој класичне филозофске мисли, традиционалних културних вредности, респекта према традицији свога народа са једне стране и модерних схватања друштвених збивања, отвореног прихватања свих промена у савременом свету.
Ове године у конкуренцији за награду најуспешнијег младог истраживача било је укупно 834 младих људи испод 35 година, чија се целовита продукција налази у бази података Владе  АП Војводине. На основу мишљења научних већа, у ужем избору се нашло пет кандидата, а Одбор за предлагање носиоца овог признања једногласно се определио за доктора физичких наука који је рођен у Бихаћу 1. маја 1977. године. На ПМФ у Новом Саду дипломирао је физику 2001. године са просечном оценом 9,62. Већ 2004. године је магистрирао, а 2007. докторирао. У међувремену, 2002. годину провео је на стручном усавршавању на Институту "Макс Планк" у Минхену.
Од 2001. до 2007. године, провео је у звању сарадника и асистента, а потом је изабран за доцента ПМФ у Новом Саду. Бави се гама спектроскопијом, интеракцијом зрачења са материјом, анализом закочног и карактеристикама космичког зрачења.
Стицајем околности, познавао сам кандидата још из његових студентских дана. Дошао је са породицом у ове крајеве оних несретних година када никоме није било лако. Скретао је изузетну пажњу својом скромношћу, беспрекорном савесношћу и коректношћу. Тешко је поверовати и атипично је да такве особине носе довољно амбициозности. Али, носилац овогодишње награде са тек нешто више од 30 година има: 22 научна рада у истакнутим светским часописима, 20 саопштења на међународним и 15 на домаћим научним скуповима, осам поглавља у иностраним монографијама, коаутор је међународне монографије и 28 пута већ је цитиран у најистакнутијим светским часописима из области којима се бави.
Рећи ћу вам да је овај млади човек и сликар, који налази времена да свој доживљај тајни космоса и интрига природе, пренесе на слике фасцинантних боја које доминантно нагињу црвеном делу спектра.Вероватно није случајно председник Астрономког друштва и заљубљеник у телескопе, као што никако није случајно што је Влада АП Војводине прихватила предлог да носилац награде за 2009. годину буде доцент на ПМФ у Новом Саду – др Душан Мрђа.
Награду "”Др Зоран чинђић за младог научника и истраживача” лауреату доц. др Душану Мрђи уручила је Ружица чинђић. –    Ово је пета година како уручујем награду Др Зоран чинђић за младог научника и истраживача, и када се присетим свих претходних добитника, не могу а да не будем поносна на све њих, као и на вечерашњег добитника, јер то потврђује да  је ово  плејада младих људи који су се посветили науци, који желе да  својој земљи удахну тај дух прогреса. Уверена сам да би то исто доживео и човек кога сви вечерас помињемо Зоран чинђић. Уверена сам да ће др Душан Мрђа бити међународни симбол препознатљивости једне животне и научне мисли, какав је био и сам Зоран чинђић.
Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић уручио је награду најбољем овогодишњем студенту Унивезитета у Новом Саду Златку Емеђију. Том приликом је рекао: – Нисмо се ове године много позивали на Зорана. Само смо га слушали. Док смо се борили с кризом, поштовали смо његове речи: "Налазимо се у броду пуном воде и сви је морамо избацивати и пловити у истом смеру." Док смо радили на одмрзавању прелазног трговинског споразума с Европском унијом, као да нам је он наложио: "Мој приоритет је да уклоним све препреке које воде ка убрзаном враћању земље у Европу, не размишљајући да ли су те препреке на оправдан или неоправдан начин постављене."
Кад смо укидали визе за земље Шенгена, и тад смо слушали Зорана: "Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у том смислу велике патриоте."
Кад смо уређивали надлежности и обавезе Војводине у Србији, и тад нам је Зоран говорио: "Реформе су увек пливање уз воду. Реформе су увек сукоби са менталитетом, наслеђем, интересима, ентропијом и инерцијом."
Кад је председник Тадић јуче поднео кандидатуру Србије за чланство у Европској унији, сигурно је  имао у мислима Зоранове речи: "Не постоји ни једна препрека која може да нас заустави на том путу ка чланству у Европској унији. Као човека кога држе под водом 50 година, у његовој жељи да дође до ваздуха, тако и Србију не може ништа да заустави на том путу до кисеоника, а то је Европа, породица демократских, модерних, развијених земаља."
Нисмо се ове године много позивали на Зорана. И тако треба да буде. Више смо Зоран кад нешто урадимо, него када му се заклињемо.  Зоран чинђић никоме не сме да буде алиби. Зоран с нама живи као пример и као узор, као симбол свима који верују да су слобода и знање темељ сваке добре мисли и сваког доброг пројекта.
Кад Златко Емеђи заврши студије на Факултету техничких наука с просечном оценом 10 на бачелор и мастер студијама и када упише докторат на Политехничкој школи у Лозани, то је за честитке и велико признање, то је за Србију какву је Зоран сањао. Најбоље се позивамо на Зорана кад се позивамо на оно добро што смо урадили. Златко Емеђи проглашен је најбољим студентом Унивезитета у Новом Саду за школску 2008/2009. годину.  Завршио је Електротехнику и рачунарство на Факултету техничких наука у Новом Саду, са просечном оценом 10, за пет година студирања.Златко Емеђи је рођен 30. априла 1985. године у Сремској Митровици. Основну школи похађао је у Бачинцима, а гимназију у Шиду. Већ тада је освајао награде на такмичењима из математике и физике. Од октобра ове године похађа докторске студије у Швајцарској у Лозани, на Ецоле Полyтецхниqуе Федерале де Лаусанне. Професор др Драгољуб Мићуновић саопштио је да је Марјан Ивковић са Филозофског факултета у Београду добио награду за најбољи мастер рад. Мићуновић је рекао да има симболике да је управо овај рад добио награду која носи име Зорана чинђића, јер се тиче критичке теорије друштва, јер, у време друштвене кризе критичка теорија друштва је неопходна, неопходнија од новца. Марјан Ивковић завршио је мастер студије социологије на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду са просечном оценом 10.  Награду "Др Зоран чинђић" добио је за мастер рад под називом "Еволуција поимања конфликтне природе модерних друштава у критичкој теорији", који је одбранио такође са оценом 10. Марјан Ивковић рођен је 5. јуна 1985. године у Београду, где је и завршио основну школу. Део средњошколског образовања стекао је као стипендиста на Уједињеном светском колеџу у Норвешкој. Награду је уручио председник Републике Србије Борис Тадић: –  Част ми је да могу да уручим награду Марјану Ивковићу. Политика која нема континуитет и која није ослоњена на својеврсној филозофији и није политика. У политици и њеним циљевима морају бити садржане вредности и Драгољуб Мићуновић је, упућујући нас у награђени рад човека који је своје време и пажњу посветио  критичкој теорији друштва, још једном нагласио колико је такав приступ потребан у временима као што је ово на почетку XXИ века. На његовом самом почетку, скоро је било успостављено доминантно мишљење о либералној концепцији друштва, као неприкосновеној, као да више ни једна дилема, ни једно питање епохе, више није постојало. Само неколико година након успостављања вештачке сигурности, улазимо у један нови историјски почетак, политички и економски процес када се подсећамо свих накадашњих  фолозофских приступа, дебата које су карактерисале XX век. Треба да будемо свесни чињенице да  увек и изнова морамо да преиспитујемо сваки корак и сваку одлуку коју доносимо. Не постоје за свагда постављене извесноти, не постоји извесност у животу, ни у политици, ни у науци, само постоји рад, и постоје вредности које заступамо и које у сваком  тренутку у нашем раду још једном потврђујемо. Јуче, док сам предавао кандидатуру за чланство у Европској унији државе Србије и њених грађана, председавајућој земљи ЕУ, тачније Европској унији,  желео сам да нагласим колико је важна улога Зорана чинђића у том историјском чину. Србија, након тако предате кандидатуре, више није иста земља. И ми можемо мерити време до 5. октобра и после 5. октоба, до  предаје кандидатуре за званично чланство у ЕУ и након те предаје, до статуса кандидата и након добијања тог статуса, до отпочињања преговора и након тога и од званичног учлањења Србије у Европку унију и након тога. То су све важне етапе и имају посебан историјски значај. Али, да би смо дошли у ситуацију да предамо кандидатуру, да имамо прилику да учествујемо у континуитету једног политичког  процеса који захтева изузетно велики рад, напор и стрпљење, много је  примљених удараца, били су потребни људи који су у критичним моментима те ударце примали на себе и подносили велику жртву.  Најважнији човек у том процесу, човек који је детерминисао и одредио европску будућност Србије, чак и у временима великих дилема 80-тих и 90-тих година, јесте био несумњиво Зоран чинђић. Као што знате имао сам прилике да сретнем  практично све светске државнике, многе филозофе, мислеће економисте и људе који  дефинишу будућност света и људе који делују на пољу безбедности. Ја никада нисам срео импресивнију личност од Зорана чинђића. Он је  био  личност настала у једном малом  народу. Социјална платформа којом је кренуо у живот није била високо постављена. Долази из једне обичне наше породице. Није чак ни рођен у нашој престоници, у Београду. Није чак ни ишао у најбоље школе, ишао је у једно обичну основну школу, касније у једну обичну београдску гимназију. Дружио се са обичним људима. За мене је импресивно то што данашњи лауреати долазе такође из обичног света. И то показује виталност нашег народа. Ових дана имам прилику и да анализирам  економска постигнућа и начин  на који државе и у нашем окружењу у ЕУ, у којој желимо да будемо, реагују на  кризу и изазове XXИ века. Неки од њих имали су и срећу и велики успех да на  време повуку кључне потезе и да  приђу ЕУ и да могу да рачунају на њену солидарност. Али, ако анализирамо да Србија није у ЕУ и да рачуна на делове европске солидарности, да Србија није повезана  у један индустријско-технолошки развојни комплекс који је обезбеђивао 90-тих година  убрзани развој многим нашим суседним народима, који су пре само 20 година били далеко иза нас, ако узмемо у обзир да Србија нема довршене инфраструктурне пројекте и довршене реформске процесе још од пре неколико деценија,  да је много тог посла остало овој генерацији наших сународника, изузетна је виталност и снага којом ми бранимо и наше постојање у овим, изузетно тешким  околностима. Ако узмемо у обзир шта нам се дешавало 90-тих година, онда су наша постигнућа невероватна. И они који ниподаштавају ову земљу и који су увек спремни да  о њој лоше говоре, треба да имају на уму ове једноставне чињенице. Када као представник грађана Србије и ове земље идем у свет, онда добијамо заслужена признања за то што чинимо   у веома тешким и комплексним околностима. Имајући у виду то да смо ми 90-тих година били  сурвани као народ, као држава –  имали смо обрушену технологију, јер су политчке одлуке тада доношене у потпуно другом  правцу који је упућивао Србију, у односу на све друге народе који су постојали у Европи. Е, тај терет на себи је носио управо Зоран чинђић. И увек доносећи суштински најважније одлуке, обезбеђивао је да ми данас  будемо овде и да  имамо опет и увек изнова шансу, упркос многим изузетно тешким грешкама које су у наше име креиране на политичком  пољу Србије и западног Балкана 90-тих година. И због тога и улога лауреата награде Зоран чинђић јесте посебно велика. Као што је и улога свих  нас да настављамо то што је он креирао и започео, а пре њега Драгољуб Мићуновић, изузетно одговорна. Зато сам јуче посебно нагласио улогу Зорана чинђића, јер без њега не би било ни подношења кандидатуре за пуноправно чланство у Европској унији. Зато желим да се захвалим Ружици чинђић, јер постојано чува  сећање на Зорана чинђића, што гради инстутуције које то чине, што допиноси оваквим наградама. У име награђених захвалио се овогодишњи лауреат доц. др Душан Мрђа. – Још од детињства сам следио речи нашег песника Стевана Раичковића, који ми је једном приликом рекао: "Држите се природе око себе и природе у себи." Ми изучавамо природу поштујући је.  На путу науке наилазимо на  са једне препреке на другу и решавамо их. И онда се нека нова појављује.  Радосни смо кад откријемо нешто ново и на тај начин отргнемо по неко зрнце од  огромног океана непознатог пред нама. У име вечерашњих добитника ове престижне награде, желим да се захвалим  покровитељу, истраживачком тиму,  као и одборима за доделу награде. Бити носилац награде која носи име др Зорана чинђића представља трајну инспирацију и за наш будући рад.