Нови Сад, 20. децембар 2011. – На традиционалној свечаности, која се сваке године одржава у децембру, додељене су награде Владе АП Војводине које носе име др Зорана чинђића. Главну награду ”Др Зоран чинђић за младог научника и истраживача" за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада са територије АП Војводине, Ружица чинђић уручила је др Весни Тумбас са Технолошког факултета у Новом Саду.
Награду ”Најбољи студент Универзитета у Новом Саду" добио  је Немања Ракићевић, са Факултета техничких наука у Новом Саду, а уручио му је председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић.
Награду ”Др Зоран чинђић” за најбољи дипломски рад, завршни рад на дипломским академским студијама – мастер или магистарски рад из области филозофских и социолошких наука, за 2011. годину је  председник Републике Србије Борис Тадић уручио  Соњи Трифуљеско са Филозофског факултета у Београду.
Покровитељ награда је Влада АП Војводине, преко Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој.Поздрављајући присутне, награде је образложио покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић.

– Познато је, награда носи име др Зорана чиђића, који је био професор Филозофског факултета у Новом Саду и убеђен сам да ће вечерашњи скуп одисати духом великог визионара и утемељивача европског пута Србије. Изузетна нам је част  што је са нама вечерас присутан и човек  који својим ауторитетом и доследношћу и у овим тешким и сложеним временима представља гаранцију да ће се визија Зорана чинђића о европској Србији – остварити. Поздравићемо председника Републике Србије Бориса Тадића. Поздравићу и човека који само да је неку годину млађи могао би да буде озбиљан кандидат за ову награду – председника Владе АП Војводине др Бојана Пајтића. Када би се опредељивали за жену која својом појавом, понашањем и својом доследношћу изазива највеће поштовање и има најшире симпатије – сви присутни били би јединствени – поздравићемо почасног председника Организационог одбора за доделу награде – Ружицу чинђић. Одбори за доделу награда и ове године имали су сложен посао. Чињеница је да су чак 1156 младих људи били потенцијални кандидати да добију вредну награду, с обзиром да их је толики број у ажурираној бази научних радника.На основу предлога Научног већа и научних института и мишљења Одбора, у ужи избор за најуспешнијег младог научника и истраживача са подручја Покрајине ушла су 3 кандидата.Истакао бих да  један од ова три кандидата, Вељко Јовановић, мастер психологије који је пред докторатом, има само 27 година и током ове године објавио је 8 научних радова. Друга је била кандидаткиња, Сенка Видовић, доктор технолошких наука, која је током само ове године објавила чак 9 научних радова у истакнутим међународним часописима. Нема сумње да су они будућност науке у овој земљи и њих двоје ће, након сугестија Одбора, као подстицај даљем усавршавању добити средства за реализацију својих студијских боравака у истакнутим европским научним центрима.Ипак, кандидаткиња која је једногласно одлуком Одбора носилац награде за најуспешнијег младог истраживача је доктор Весна Тумбас са Технолошког факултета у Новом Саду.

Рођена је у Суботици, 1977. године, где је завршила основно и гимназијско школовање, уз бројне награде са такмичења за хемију и математику и запажене активности у истраживачком центру Петница. Студије на Технолошком факултету у Новом саду, на смеру Фармацеутско инжењерство, завршила је пре рока, 2001. године, а 2000. године додељена јој је стипендија Краљевске норвешке амбасаде. Магистрирала је 2005. године са просечном оценом 10, а докторирала 2010. године. Усавршавала се током студијских боравака на Институту за биохемијску фармакологију у Вечу, а потом и на Департману за молекуларну биологију у Риму. Аутор је или коаутор чак 38 научних  радова, од којих су 26 са СЦИ листе и аутор је или коаутор 47 саопштења презентованих на међународним конференцијама.Овим бриљантним резултатима додаћу да је већ у овим својим годинама до сада цитирана чак 178 пута, према релевантним светским базама података, на основу чега је већ била добитник награде за најцитиранијег младог истраживача у прошлој години, рекао је проф. Петровић и додао да сваке године, кад види како су добитници млади научници, талентовани, амбициозни, успешни и лепи, помисли да се следеће године то не можемо поновити. Сва срећа није тако-  сваке године су све амбициознији, све успешнији, све квалитетнији и све лепши.Добитница награде др Весна Тумбас  ради на новосадском Технолошком факултету на Катедри за опште инжењерске дисциплине. Усмерена је на значајну област органске хемије, изоловања и испитивања, пре свега биолошке активности – једињења из природних биљних материјала.Ружица чинђић  је изјавила   да јој је задовољство што је могла да тако изузетној жени и изузетној научници додели награду и охрабрила и жене да се још више јављају на будућим конкурисма за ову награду.Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић је, након уручења награде најбољем студенту у овој школској години Немањи Ракићевићу, изјавио:

– Добро би било да размотримо презентовану биографију нашег лауреата Немање Ракићевића. Може Немања да се бави напредном роботиком, али могао је да буде и одличан ауто-механичар или да направи изврсну каријеру у српском језику и књижевности, да буде врстан биолог, да се бави едукативним радом у хуманитарне сврхе. Могао је свему томе да се посвети. Али је знао да донесе одлуке и определи приоритете. И никада Немања не би могао да постигне у тако кратком року толико вредних резултата да није поштовао време. Брзо је доносио одлуке и доследно их је спроводио. Време је знак да се увек негде другде нешто дешава. И ако ми трошимо време, неко други ће трошити фондове и ресурсе. И када помислимо да имамо времена, заправо -губимо време. Данас је свет стално у покрету. И ако помислимо да стојимо, у ствари тонемо. Зато је једини начин да чврсто стојимо да се стално крећемо напред. Ваља вечерас напоменути када додељујемо награде најбољима у дану који је посвећен најбољем – др Зорану чинђићу, да ове награде треба да буду достојни не само они који је примају, већ и они који их додељују – поручио је др Бојан Пајтић.

Немања Ракићевић је рођен 1988. године. Завршио је основне академске студије, одсек Мехатроника, Роботика и Аутоматизација на ФТН у Новом Саду, у року са оценом 10. Добитник је награде за изузетан успех у претходном студирању 2009. године, коју додељује Универзитет у Новом Саду. У овој години похађао је прву годину Европских мастер студија – Напредну роботику (ЕМАРО) на  универзитету у ченови. Лауреату Соњи Трифуљеско награду је уручио председник Републике Србије Борис Тадић:

– Велика ми је част да поново учествујем у оваквој манифестацији, којом полажемо пуно поверење у младе људе и њихов рад, одајемо им почаст и признање за прегалаштво и наду за још боље резултате. Ово је и прилика да се подсетимо човека који наткриљује ову награду – то је Зоран чинђић. Ја сам могао да слушам, да осмотрим и увидим како је он промишљао о животу, раду, о томе како реализовати своје замисли, властите визије. Зато свим младим људима овде из Новог Сада, из војвођанске Владе, из Србије, поручујем да никада не треба одустати. Када год мислите да сте сасвим сами и да ствари не иду и када год помислите да је то последња тачка након понора, управо је та тачка она одразна тачка за нови почетак. И тога треба да будете свесни и ви који се бавите науком сасвим сигурно посвећени истраживању, доживљавате да сте усамљени и да немате јасан излаз из једне научне ситуације, да нема коначног закључка, да сте суочени са сумњом да ли је то што сте започели у ствари дело које може бити вредновано, да ли ће бити уобличено, читљиво, разумљиво и поткрепљено доказима. Свако ко се бави науком, ко се бави политиком, уметношћу или својим послом, има ту дилему да ли је његово дело довољно добро за друге и да ли може служити другима. Али,  суштина је да никада не смете да одустанете. И кад се обесхрабрите, морате да пронађете снагу да наставите даље. И када је најтеже, знајте да је то тачка новог почетка.  И када вам се не чини да је тако, знајте да је да ће сутра бити боље. И онима који данас мисле да је Србија у једној таквој тачки, поручујем да никада не одустајемо. Врло често наша земља и наш народ, наши грађани имају проблем кроз историју због тога што не разумеју свет у којем се налазе, не  разумеју вредносни поредак тог света,  полазећи од властитог вредносног поретка, не разумејући другог, полазећи увек од себе, не разумејући туђи гест, туђе очекивање и предвиђање, јер  често верују да сви очекују, да сви чине баш исто као што и ми то чинимо. Суштина је да се уживимо у позицију другога, па и у овим временима доста тешким – то нико не може да порекне – морамо да разумемо позицију другога: из ког контекста, из које перспективе, из које стварности нас тај други посматра, шта од нас очекује. То не значи да треба да одустанемо од наших принципа и уверења, али значи да треба да учинимо додатни напор да објаснимо себи зашто нешто чинимо том другом, јер са тим другим делимо наш заједнички простор, не живимо усамљено, већ са свим осталима и живећемо тако и у будућности.

Соња Трифуљеско из Београда је 1983. годиште и у септембру 2011. године стекла је звање мастер дипломиране етнолошкиње-антрополошкиње, на Филозофском факултету у Београду. Мастер рад има назив "Од телесне разлике до инвалидности у савременој Србији" и представља узоран пример повезивања теоријског и практичног приступа теми. Ауторка рада упозорава да друштвена сензибилност за проблем особа са инвалидитетом најпре изискује дас инвалидност не схватамо као пуки телесни проблем, да схватимо да су њихове потребе сличне нашим и да избегавамо предрасуде које изједначавају све особе са инвалидитетом.  Учествовала је у више пројеката, да би почетком ове године била истраживач у Бечу, где је била задужена за спровођење истраживања о етичким вредностима младих Срба и Српкиња у Бечу, анализу медијског дискурса о предлогу доделе статуса националне мањине србима у Аустрији и за креирање базе података.
У име награђених Влади Војводине и Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој за престижне награде захвалила се др Весна Тумбас. Поред тога што ће омогућити даље усавршавање, оне представљају изузетан подстицај да истрају у ономе што су започели.