Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски присуствовао је састанку у вези ИПА прекограничног програма, на ком су делегације из Румуније и Србије договарале даље кораке ка реализацији пројеката које су кандидовале за наредни позив ИПА који ће бити расписан у септембру за буџетски период 2014-2020.
Стратешки оквир за прекограничну сарадњу двеју држава за нови Програм прекограничне ИПА сарадње Румунија-Србија, који ће бити кандидовани су измуљавање реке Бегеј, као и инфраструктурно опремање и отварање три гранична прелаза Врбица-Валкањ, Наково-Лунга, и Јаша Томић-Фењ.
На састанку су учествовали представници румунских жупанија Тимиш, Караш-Северин и Мехединци, као и представници амбасада и конзулата две државе у Београду и Темишвару, и представници Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије, Покрајинске владе, начелници банатских округа, Браничевског управног округа као и Канцеларије за прекограничну сарадњу Румунија-Србија и Регионалне агенције Банат и „Вода Војводине“.
Током састанка две делегације, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски је рекао да је врло важно припремити се добро за овај позив и конкретизовати договорено, јер се неће моћи испунити све жеље обе стране. Оне је предложио да се следећи састанак одржи крајем августа да би се разматрали детаљи, технички предуслови и да се одреди финансијски оквир и волумен, а договорено је да се тај састанак одржи у Решицама у Румунији.
Како је речено на састанку стратешки пројекат измуљавање реке Бегеј је важан јер су уз њега планирали и реални пројекти који подразумевају заштиту животне средине, ревитализацију саобраћаја и туризма на реци Бегеј, и унапређење природних и туристичких потенцијала у пограничним подручјима.
Секретар Бугарски је оценио да су стратешки предлози изнети на састанку у складу са претходно дефинисаним приоритетима ове прекограничне сарадње, и у интересу су обе државе, јер доприносе побољшању квалитета друштвено-економског развоја и живота самих грађана у пограничним подручјима.
На састанку је речено да је студија изводљивости за измуљавање Бегеја готова и да је питање да ли ће се пројекат радити по фазама или у целости, а да је очекивано време реализације 5 година.
Префект жупаније Тимиш Еуђен Догариу, поручио је да су традиционално добри односи Румуније и Србије, државних, регионалних и локалних нивоа власти, до сада већ дали значајне резултате и да је Жупанија Тимиш врло заинтересована за даљи развој пограничних подручја.
Као реални пројекти могли би се кандидовати решавање проблема миграната и угрожених група и дефинисати потребе обе стране у складу са данашњим развојем ситацује као и конкретизовати пројекте у области управљања ванредним ситуацијама, размене радника и ангажовање радне снаге са обе стране границе, а представљени су и реални пројекти који се односе на ревитализацију Делиблатске пешчаре и изградњу бициклистичке стазе дуж Бегеја у циљу туризма, а могући су и идејни пројекти у области здравства и социјалне инфраструктуре.
Из Канцеларије за европске интеграције Владе Србије су поручили да су на располагању за консултације и помоћ, и да је потребно укључити и Подунавски управни округ у ове пројекте.
