Пећинци/Нови Сад, 20. новембар – Покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживи развој, др Слободан Пузовић одржао је данас састанак са председником општине Пећинци, Синишом Вуковим о проблемима у области заштите  животне средине и одрживог развоја у овој сремској општини. На састанку је било речи о стању водовода и канализације, управљању отпадим водама, а значајна пажња је посвећена питању управљања комуналним и анималним отпадом. Било је речи и о успостављању заштитних зелених појасева, посебно у северном делу општине, где је ниска шумовитост, о унапређењу сарадње у односу на инспекцијске послове, а разговарано је и о сарадњи на унапређењу програма за сузбијање комараца, амброзије и крпеља. –  Циљ сасатанка је био да сагледамо стање животне средине на територији ове општине у Јужном Срему, да идентификујемо главне проблеме везане за основне компоненте животне средине и заштиту природне баштине, али и становништва. Такође, желели смо да идентификујемо правце будуће сарадње, како бисмо постојеће еколошке проблеме решавали и унапредили потенцијале развоја овога подручја, кроз очување основних компоненти, воде, ваздуха, земљишта и биолошке разноврсности – рекао је др Слободан Пузовић, након састанка. – Идентификовали смо неколико значајних области где конкретно можемо да развијамо сарадњу и мислим да ћемо у предстојећој години учинити значајан корак напред пре свега у домену управљања отпадом, затим код подизања свести локалног становништва о значају очувања животне средине, те на повезивању природне и културне баштине, као потенцијала развоја.
Секретар Пузовић је рекао да Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, има веома разгранате активности везане за заштиту природне баштине на овом подручју, пре свега када је реч о Специјалном резервату природе Обедска бара, за који је Скупштина Војводине донела и просторни план посебне намене. Ту су према Пузовићевим речима и бројне активности везане и за подизање  потенцијала локалне заједнице кроз неговање културе, локалних обичаја, што представља један од највећих потенцијала овог простора. – Не треба сметнути с ума да је на територији општине Пећинци чак 40 одсто јужног дела под заштитом и да насеља која гравитирају према том делу Срема немају другог избора него да се развијају управо у односу на етно-еко аспект – рекао је Пузовић.
Он је још додао да је на састанку било речи и о унапређењу сарадње са становништном у општини Пећинци, кроз активности Покрајинског секретаријата за заштиту животне средне и одрживи развој, које  су везане за помоћ невладином сектору. – На конкурсе за помоћ невладиним организацијама у области заштите животне средине, које расписује наш Секретаријат, јавља се веоме мало  невладиних организација са територије Срема – што није добро. Од 120 пројеката које смо добили јесенас свега двадесетак је било из Срема – рекао је Пузовић. – То је велики проблем, јер локлано становништво мора да схвати значај невладиног сектора у области заштите животне средине, а ми имао значајане инструменте, и финасијске и организационе, да помогнемо невладине организације, а тиме подижемо и капацитет развоја локалне заједнице.
Говорећи о санацији дивљих депонија, којих на територији општине Пећинци има преко 40, Пузовић је рекао да су оне далеко опасније од будућих регионалних депонија, које ће бити изграђене по међународним стандардима. – Општина Пећинци је направила пројекат за санацију општинске депоније поред самог насеља. Овај проблем је настајао деценијма, а да би се сада решио потребна је стотина милиона динара – рекао је Пузовић. Он је додао да је на састанку договорено да ће Секретаријат финансијки помоћи санацију депоније која постоји уз саме Пећинце. Такође, ако општина буде конкурисала са припремљеном пројектном документацијом за санацију осталих привремених депоније, Секретаријат ће настојати да помогне и њихову делимичну санацију. Та помоћ би се састојала у томе да се смеће дислоцира или да се на одређени начин неутралише и преко њега разастре слој земље, а по потреби и да се та локација огради, како лолално становништво не би поново депоновало отпад на исто место.