Нови Сад, 23. новембар – Председник Владе Србије др Војислав Коштуницаи председник Извршног већа АП Војводине мр Бојан Пајтић данас су у присуствубројних високих државних званичника и гостију свечано отворили нову БиблиотекуМатице српске. Нова зграда Библиотеке Матице српске простире се на 4.300 метараквадратних, где су смештене две читаонице и опремљене радне просторије.Захваљујући заједничким улагањима Владе Републике Србије, Извршног већа АПВојводине и средствима из Националног инвестиционоиг плана, никла је новазграда која данас чини целину с постојећим здањем Матице српске. На свечаномотварању поздравну беседу о градњи казивао је Миро Вуксановић управникБиблиотеке Матице српске. Јавну захвалност упутила је и председник Управногодбора Матице српске проф. др Марија Клеут.Председник републичке Владе дрВојислав Коштуница је у свом обраћању рекао: – Посебно ми је задовољство што данас могу да вам пожелим успешан почетак рада Матичинебиблиотеке у новој згради, изграђеној заједничким прегнућем Владе Србије иИзвршног већа Војводине, уз допринос из средстава Националног инвестиционогплана. Осим што у овој прилициможе послужити као пример сложног рада и паметног улагања у националнукултуру, Матица српска је била и остаје једна од најстаријих и најзначајнијихустанова српског народа уопште. У исто време, она је живи пример улоге којустрпљиво и мудро негована традиција може одиграти када је реч о напретку, пачесто и опстанку једне нације и њене државе. Поред непроцењивог учинка иапољу развоја науке и културе свог народа, школовања и помагања његовихнајдаровитијих изданака или бриге о уметничким вредностима у периоду дугомскоро два века, многи нараштаји матичара су огромно допринели очувању инеговању српске писмености у најширем значењу те речи. При томе је улогаБиблиотеке Матице српске увек била од највећег и незаменљивог значаја. После наших манастирских ризница, а пре свиххиландарске, Библиотека Матице српске једна је од најстаријих српскихбиблиотека, која се на поузданим темељима средњовековне традиције развила уинституцију од највећег националног значаја. Данас је прилика да се подсетимо како јеБиблиотека, убрзо после оснивања Матице српске, међу првим поклонима примиладрагоцене примерке од филозофа Атанасија Стојковића, професора и ректораУниверзитета у Харкову у Русији, где је предавао и први писац Устава Србије из1805. Теодор Филиповић, односно Божа Грујовић. Своје личне библиотеке завешталису јој епископ будимски и бачки Платон Атанацковић и Сава Поповић Текелија, даби потом била обогаћена даровима највећих имена српске писане речи – Вука Караџића и Петра Петровића Његоша. Данас јеМатичина библиотека место на којем се чува највећа збирка старе и ретке српскекњиге између XВ и XВИИИ века, колекција од преко 670 старих рукописнихкњига и јединствена збирка српских периодичних публикација из периода XВИИИ и XИX века. Са преко три милиона примерака, са разрађеноммрежом размене са стотинама других библиотека из више од 50 земаља, самодерном електронском опремом и стручним кадром од 150 запослених у изванреднимновим просторијама, Библиотека Матице српске данас није само понос Новог Сада,Војводине и Србије, него једна од водећих установа своје врсте у нашем делуЕвропе. Није случајно што суМатица и њена библиотека као место чувања националне културе настали управона северу, у пештанској дијаспори, где су се затекли давно избегли Срби. Ту,где су превладавали други народи, а говорило се и писало страним језицима,оснивачи Матице и њене Библиотеке најдубље су и најбоље доживели вредностисрпског језика и предања, као и сав значај њиховог неговања.
Поштовани пријатељи,Каошто је на јужном крају своје постојбине српски народ на историјска искушењаодговарао чувањем идеје државе, на другом свом, северном крају то је чиниојачањем инситутиција, неговањем језика и школства. То је разлог да, премаантичкој парадигми, Нови Сад, седиште Матице српске, с правом буде назван српскомАтином. Различита је била борба, али исти циљ. Сва снага српског народа уВојводини, од времена пада српске деспотовине до уједињења 1918. била јеусмерена на обнову државности, која најбоље и једино може да гарантује заштитусрпског језика, народних обичаја и предања, предачке вере, као и истинскоздравље и благостање породица и појединаца. У овој борби велики допринос далаје и Матица Српска. Библиотека, као и самаМатица Српска и наш најстарији часопис, Летопис матице српске, заиста су вернисведоци времена и историје српског народа. Нека би тако остало у будућности, надобро свих грађана Србије. Стало ми је, госпође и господо, да и у данашњојсвечаној прилици, поменем тешкоћу са којом су Србија и сви њени грађани у овомтренутку драматично суочени. Као што вам је свима познато, наша земља данасводи историјску битку за свој територијални интегритет и суверенитет, како би усвом саставу сачувала Косово и Метохију. Нека ми буде допуштено да, на начинкоји је у складу са приликом и окружењем, изнесем неке од разлога којиоправдавају нашу свакодневну борбу да спречимо комадање Србије. Послужићу се,дакле, речима писца и књижевног критичара Зорана Мишића. Ево како је Мишић,иначе стари сарадник Матице, разумевао појам косовског опредељења.Онкаже „није ли косовско опредељење увек било једно исто опредељење које насје нагонило да се боримо за тобоже "изгубљену ствар" у тренуцимакада је цео свет веровао да нам нема спаса? Нисмо ли управо у таквим тренуцима… долазили до најпуније потврде свога постојања?" У овом Мишићевомтексту од пре пола века стоји важна мисао да се од када постојимо тврди да јеКосово изгубљена ствар. А ми вековима увек изнова доказујемо истину, коју смокао народ запечатили у новом Уставу, да Косово јесте, да је било и да ће заувекбити Србија.Поштованипријатељи, госпође и господо,честитајући вам на досадашњемуспешном раду Библиотеке Матице српске и њеном скоро двовековном чувању огњасрпске научне и књижевне мисли, изражавам наду да ће и нараштаји који долазенаставити да поштују и негују исте оне вредности које су заступали оснивачиМатице. Управо у овоме и јесте најдубљи смисао појма традиције. Делујући у томдуху, отварањем нове зграде Библиотеке ми данас само испуњавамо завештањењених оснивача, према којем ће у Библиотеку сви „слободан приступ имати икњиге читати моћи". Уверен да ћете,захваљујући измећу осталог и побољшаним условима у новој згради, наставитида, као и до сада, обављате драгоцени посао „српске матице" имам част давам пренесем поздраве Владе Србије и изразим најбоље жеље за срећан рад. У свом свечаном говору председник Извршног већа мр Бојан Пајтићје рекао:  – Био је четвртак 28. април 1864. године. Ибили су Павле Којић, Антоније Хаџић, Јован Трифуновић и касир ондашњи…ЈосифСтанковић: Укрцали су се у Пешти на пароброд «Напредак» Јована Форовића изВеликог Бечкерека. Испловише ка Новом Саду и собом понеше благо српске културе,пописано и упаковано у тачно 61 сандук. А у тим сандуцима и прва јавна научнабиблиотека у Срба, Библиотека Матице српске. Дванаест година после доношењаодлуке о сеоби, «Напредак» је упловио у Нови Сад, Матица је стигла кући. Виделису га добро у Врању и Београду, Бања Луци и Кикинди. Ко је хтео да га види, могаоје. Где год да се налазио. Види се добро и сад, баш с овога места.  Владика Платон Атанацковић рекао је да је свом народу најбоље на ползуслужити просвећењем и знањем и да тако мисли сваки прави родољубац народни.Томе данас служе и «Диалог» и «Субито» и «Кобсон» и сви електронски каталози.Да будемо са светом, да га се не плашимо и да га не избегавамо.Од света не можеш побећи, него гамораш сазнати и упознати. Свет те не мора волети, а не мораш ни ти њега. Алиса светом се живи, не живи се мимо света. Нова зграда Библиотеке и свака новакњига увек су ново сведочанство да патриотизам није патриаутизам.Данас је велики дан. Савременицимазначајан и важан као онај 28. април 1864. године. Отварамо нову зградунајстарије српске националне библиотеке, установе која траје кроз време затошто је увек хтела да буде традиционална и модерна и национална и светска. 4.300нових квадрата никло је на том шездесетједном сандуку са пароброда «Напредак».Желим да се данас сетим и једногнашег великана, рођеног у Новом Саду, коме је отац у нашем граду дао имеСлободан, прво такво међу Србима. Мислим на Јовановића, нашег најумнијегтеоретичара, правника, историчара, писца, својевремено члана готово свих усвету најуваженијих академија наука и уметности.Решавајући својевремено дилему да лиинтелектуалци треба да буду однарођени или понарођени, Слободан Јовановић јерекао да није добро ни једно ни друго. Однарођена елита не служи своме народу,него туђину. Али је понарођена елита једнако штетна зато што подстиче, а несузбија предрасуде у народу, чиме опет служи туђину, јер народ заслепљује ислаби. Када најобразованији, као и неписмени углас понављају да смо најлепши,најбољи и најпаметнији због чега нас цео свет мрзи, онда је наш рачун опрошлости и садашњости нејасан, а поступци засновани на таквој рачуници водилису нас често и по најновијем, у катастрофу. То је моја порука: «Нека из новебиблиотеке излазе људи, који би били по укусу Слободана Јовановића- слободнида критикују и одговорни да поступају» нагласио је председник Пајтић.