У име Покрајинске владе и у своје лично име учеснике дводневног научног скупа, који се одржава у „Багремари“ у Бачкој Паланци, под називом „Епархија бачка у осмовековној историји Српске православне цркве“ поздравила је Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Она је подсетила на однос Покрајинске владе према Српској православној цркви као главном стожеру нашег духовног, националног и идентитетског трајања – однос најдубљег и ни са чим другим упоредивог поштовања.
Према њеним речима, Српска православна црква јесте најстарија српска кућа и најважнија српска институција, која је прво искристалисала, а онда и очувала српско национално биће.
„То се, сасвим сигурно, не би догодило да Свети Сава 1219. није изборио аутокефалност наше цркве, чији осмовековни јубилеј обележавамо ове године и у оквиру којег се одржава и овај скуп,“ рекла је Милошевићева и додала да тај епохални догађај није значио само могућност да наш народ постане брат са другим православним народима у Христу, он је омогућио и да се – на хришћанским темељима – створи српска држава.
И да на истим тим темељима, како је рекла Драгана Милошевић, настане јединствена култура која је и данас део светске културне баштине и да свест о свему томе, упркос страшним искушењима кроз векове који су уследили – претраје у нама и да, заједно с њом и захваљујући управо њој, претрајемо и ми сами.
„Зато тај догађај и јесте епохална вододелница целокупне наше историје. И зато први архиепископ Српске православне цркве и јесте најзначајнија личност у историји нашег народа”, казала је Драгана Милошевић и нагласила да „готово пет од тих осам векова – као предани чувар луче наше вере и наше свете цркве на њеном северном ободу – постоји и траје Епархија бачка. И то већим делом тог времена у туђим државама, али са никада прекинутом и никада помућеном свешћу о јединству и државотворности нашег народа.“
Подсећајући на историјске чињенице, Милошевићева је рекла да је управо епископ бачки Висарион Павловић, још давне 1741. године, основао и о свом трошку издржавао Духовну колегију за образовање свештеничког подмлатка. Исти тај велики првојерарх, исте те године, подигао је зграду болнице у Новом Саду, као први вид организованог лечења, не само у Српској Атини. Један од његових великих наследника на трону епископа бачких Платон Атанацковић, свом роду даровао је Платонеум, у којем је данас смештен Огранак САНУ у Новом Саду.
Драгана Милошевић је даље истакла да је управо у његово време Матица српска из Пеште пресељена у Нови Сад, поставши тако централно место наше националне борбе и моћан политички инструменту тој борби. Управо Епархија бачка својим примером мотивисала је и мобилисала велике народне добротворе – од Саве Текелије, преко Саве Вуковића, доМарије Трандафил.
Милошевићева је закључила да је то само мали траг златног праха којим је наша Епархија бачка кроз векове засипала овај простор и нас у њему.
На свечаном отварању учесницима скупа обратио се и архијерејски намесник протојереј Бране Миловац, а у име Општине Бачка Паланка заменик председника Александар Борковић.
У име Министарства правде Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, поздравне речи упутио је Марко Николић.
Током наредна два дана учешће на скупу пријавила су 33 аутора.
