Нови Сад, 26. децембар 2011. – Покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Душанка Сремачки са сарадницима одржала је прес конференцију на којој је презентовала резултате рада у овој години, коју је окарактерисила бременитом пословима, институционалним променама, израдом значајних стратешких докумената и потребом да се тај рад прикаже јавности, у складу са Архуском конвенцијом, значајан документ на који се Република Србија обавезала. Поред тога, представљен је рад три јавна предузећа из надлежности Покрајинског секретаријата за урбанизам, градителсјтсво и животну средину: Националног парка Фрушка гора, Завода за урбанизам Војводине и Покрајинског завода за заштиту природе.- Просторни план АП Војводине историјска је чињеница, јер је после 33 године под кровом Скупштине Војводине овај документ усвојен.  Он има визију развоја простора Војводине и претпоставља да ће се до 2020. године регион развити једним динамичним начином, да ће Војводина постати конкурентнија, са здравијом и квалитетнијом животном средином, да ће Војводина наставити да високо носи вредности  мултикутуралне заједнице, да ће  уређивати и штитити своје природне и културне вредности и да ће у Војводини са више социјалне правде живети више грађана него што их сада има. Велики задатак који смо себи поставили је урађен. У изради Просторног плана учествовало је више од 80 научника и стручњака – изјавила је Душанка Сремачки и додала да сада предстоји његова имплементација, односно припрема пројеката  за првих пет година.Сремачка је истакла као веома значајну активност доношење Просторног плана инфраструктурног коридора: државног пута И реда Нови Сад-Рума-Шабац и државног пута И реда Шабац-Лозница. Доношењем овог документа ставорен је законски и плански основ за издавање дозвола и изградњу овог путног правца и тунела кроз Фрушку гору, што је, према речима Сремачке, "документ који живот значи за Срем и Војводину". Од изузетног значаја је и доношење просторно-планске документације подручја посебне  намене заштићених подручја. У Војводини имамо више од  шест посто заштићених природних подручја са посебним одликама, а ми се трудимо  да планским документима тај простор штитимо и ставити у функцију одрживог развоја, како би био ресурс за динамичнији економски и социјални развој.

– Значајан посао Секретаријата односио се и на грађевинске дозволе за различите врсте објеката, које су издаване у законском року, што је веома важно због инвестирања у Војводини.  Издвојила бих дозволе за магистралне путеве и обилазнице, рецимо око Вршца, Бачке Тополе и Малог Иђоша. Издали смо дозволе за објекте комуналне инфраструктуре, као што је регионална депонија у Сремској Митровици, али и у Суботици и Инђији где су издате локацијске дозволе. Издате су дозволе за изградњу фабрика воде у Инђији и Апатину, Сомбору,  реконструкцију фабрике воде у Новом Саду, изградњу пречистача у Суботици, Темерину, Врбасу, те санацију пречистача у Руми. Изузетно су значајне активности у Панчеву, на модернизацији Рефинерије нафте, где се читав низ објеката гради или реконструише. Управо очекујемо да се припремо документација главног пројекта, како би издали грађевинску дозволу за изградњу новог "Жежељевог моста" преко Дунава, који ће имати два железничка колосека, рекла је Душанка Сремачки.- У сектору заштите животне средине, Секретаријат који се бави узузетно осетљивим пословима зато што морамо да кажемо да је Војводина достигла један цивилизацијски степен да је врло сензибилисана на стање животне средине,ма како нам ти резултати још увек нису довољно добри, казала је Сремачка. Али, то је  једна од заслуга Секретаријата, код управљања отпадом и код мониторинга и контроле животних параметара – квалитета ваздуха, воде, земљишта. Томе доприносе и нови фондови, као што је фонд за заштићено и одрживо коришћење рибљег фонда.Квалитет животне средине у Војводини се поправља. Један пример, навела је Сремачка, у Војводини је у 2008. години било 569 дивљих депонија. У овој години имамо за девет посто мање тих депонија. –  Није довољно, али охрабрује.Успостављено је девет региона за интегрално управљање отпадом, који подразумевају изградњу регионалних депонија са одговарајућим бројем постројења. Дата је сагласност за три регионална плана за управљање отпадом (Нови Сад, Инђија и Зрењанин) и сагласност на пет планова санације и рекултивације постојећих општинских депонија, издато је 128 дозвола за управљање отпадом и 65 за сакупљање и третман.Секретаријат са својим буџетом подржава и локалне самоуправе у доношењу стратешких докумената и у разним активностима које су у служби побољшања квалитета животне средине. Годинама се негује сарадња са струковним организацијама и невладиним сектором.

Директор Националног парка Фрушка гора Добривој Антонић нагласио је важност доношење Мастер плана развоја Фрушке горе до 2022., којим су разрађени елементи просторног развоја и Дугорочног плана управљања Фрушком гором у наредних 10 година.- Све планиране годишње активности су реализоване и година је била пословно успешна. Први смо израдили нацрт закона о Фрушкој гори, којим се предвиђа проширење површине Парка на 26.675 хектара. Шумским еко-системима се рационално газдовало, обављени су сви радови на заштити шума, на обнављању и неговању шума, одржавању шумских путева, произведено је више од 150 хиљада садница, рационално се газдовало популацијом дивљачи и рибљим фондом. Годину карактерише и почетак примене Закона о реституцији, и од 5.999 хектара колико треба да се врати српским манастирима, враћено је 1.827 хектара.  НП Фрушка гора укључена је у активности везане за успостављање националне еколошке мреже Натура 2000. Укључени смо у више од 30, што домаћих што међународних пројеката. Започете су припреме за реализацију ИПА пројеката са Хрватском и БиХ, као и одређених пројеката према фондовима Југоисточне Европе. Наша чуварска служба је изузетно била активна ове године на очувању природних вредности, навео је Антонић.Владимир Зеленовић, директор Завода за урбанизам Војводине навео је да је Завод је за оснивача израдио низ просторних планова: – Кад су у питању заштићена природна добра, споменуо бих Национални парк Фрушку гору, Делиблатску пешчару, Обедску бару и Царску бару. Завршава се посао на изради планова за сопецијалне резервате природе Засавица, Ковиљско-петроварадински рит и Горње Подунавље.Претходне две године биле су у знаку израде Регионалног просторног плана Војводине, у чему је интензивно учествовало 50 радника Завода.Завод је учествовао на јавним конкурсима и тендерима. Па су тако израђени планови инфраструктурних коридора М19 и М21, а  наредне године биће завршен други велики просторни план пута М24, тзв. Банатске магистрале. Стручњаци Завода завршавају план саобраћајног коридора X од Хоргоша до Београда и од Београда до Батроваца. Урађено је низ послова на основу тендера Електромреже Србије, где је, између осталих, завршен план подручја посебне намене инфраструктурног коридора 400 киловолтног далековода, од Панчева до Вршца и румунске границе. Завод ради просторно планску документацију за више од 30 локалних самоуправа у Војводини. За наредну годину Завод планира израду плана подручја реке Тисе, као просторног плана гасовода Јужни ток чији је наручилац Гаспром-њефт. Завод је учествовао и у четири велика међународна пројекта.Према речима директорке Покрајинског завода за заштиту природе др Биљана Пањковић је навела да је ова установа током 2011. године израдила девет студија заштите на 15 посто површина Војводине и седам студија заштите у складу са усклађивањем са Законом о заштити природе. Новим студијама стекли су се услови за повећање површина под заштитом за скоро четири хиљаде хектара, односно 7,2 посто.