Нови Сад, 24. новембар – Данас је у великој сали Скупштине АП Војводине одржан годишњи састанак мреже „Живот без насиља" на коме је учествовало преко 110 представница и представника државних институција, установа и организација из 26 војвођанских општина, потписница Меморандума о сарадњи у оквиру поменуте мреже, као и других заинтересованих за ову тему. Састанак је у име домаћина скупа отворио др Петар Теофиловић, покрајински омбудсман, истакавши да је бављење овим питањем за институцију омбудсмана од посебног значаја јер насиље у породици представља један од најгрубљих видова кршења људских права о ком се данас још увек недовољно говори о јавности, поготово с обзиром на то да оно врло често угрожава и основно људско право-право на живот. Говорећи о међународним документима који се баве насиљем у породици, др Теофиловић је подвукао да сви насиље у продици виде као друштвени проблем, а не само приватни проблем онога коме се оно дешава и починиоца, што аутоматски обавезује и државне органе да жртвама обезбеде механизме подршке на систематски и одржив начин. У нашем друштву, нарочито у Војводини се види знатан помак у бављењу овим проблемом: до пре неколико година нису постојали, нити су се систематски бележили и пратили, подаци о насиљу у породици, а данас се у нашем законодавству насиље у продици третира као кривично дело, интензивирана је едукација стручњака који се у свом раду срећу са насиљем, док је активно иступање и деловање институција и организација које се овом темом баве у јавности знатно приметније, па и делотворније. Маја Седларевић потпредседница Скупштине АПВ истакла је да је Војводина формално урадила све што је у њеној моћи да се, бавећи се роднм равноправношћу, позабави и проблемом родно заснованог насиља које се најчешће испољава као насиље у породици. Рад четири покрајинске институције које се непосредно баве овим питањима (Покрајинског омбудсмана, Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и ранвоправност полова, Завода за равноправност полова и Одбора за равнопраност полова Скупштине АПВ) ове године је заокружени доношењем „Стратегије за заштиту од насиље у породици и других облика родно заснованог насиља од 2008-2012. године" на седници Скупштине АПВ од 23. септембра ове године Мирослав Васин, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова, је годину 2008. истакао као кључну у борби против насиља у пордици, не само због усвајања поменуте стратегије, него и због 3 посебна програма којима је овај секретаријат желео да побољша образовни и материјални положај жена, као друштвене групе посебно угрожене проблемом насиља у породици. После обуке овог секретаријата у оквиру програма „1000 обучених жена" 40% полазница је пронашло посао. У оквиру програма за запошљавање самохраних мајки посао је пронашла 61 жена у Војводини, док су њихова деца смештена у обданиште. Програм „Ромкиње то могу" је помогао предузетницма Ромкињама да започну сопствени посао, а њих 23 данас води сопствене мале фирме. Даница Тодоров, заменик покрајинског омбудсмана за равноправност полова, укратко јепредставила резултате истраживање „Насиље у породици и одговор институција" у ком су приказани на основу упитникаприкупљени и обрађени подаци који су попуњавали представници институција у Војводини које се баве насиљем у породици. Циљ прикупљања и обраде ових података је стварање једне заједничке базе података о насиљу у пордици у Војводини као полазне основе за све даље активности институција на овом пољу. Иако је одзив институција из годинеу годину све бољи и већи, он је још увек недовољан, те за нека подручја у Војводини, као и неке институције не постоје подаци о насиљу у породици. Чланови мреже „Живот без насиља" као највеће проблеме истичу још увек спору и недовољну комуникацију и координацију међу институцијама које се баве насиљему породици, недостатак јединствене, исцрпне базе података о овој теми, као и неуједначену праксу и поступање у случним и истим случајевима. Детаљи овог истраживања доступни су на веб страници www.омбудсманапв.орг.) Оливера Пејак Прокеш и Вера Вујчић Марић, судије Општинског суда у Новом Саду, говориле су осудској пракси у области насиља у породици, односно о едукацији стручњака и стручњакиња за рад са женама које су доживеле или доживљавају насиље. У овим излагањима је, између осталог, наведено да су се закони у нашој земљи који регулишу ову област поправили у последњих неколико година, али да су у пракси и даље присутна спорост у решавању проблема жртава насиља, посебно у области обезбеђивања спровођења насилницима изречених судских мера. Иако у пракси постоје и добри примери сарадње центара за социјални рад и судова који су у више наврата довели до ефикансог решавања судских  поступака у вези са насиљем у породици, његова превенција, боља заштита непосредних и посредних жртава, те потребне мере и рад са насилницима, још увек су недовољани и неадекватни услед недовољно развијеног степена свести јавности о друштвеном значају овог проблема, непознавања механизама заштите од стране жртава, као и недостатка особа специјализованих за ову тему у самим институцијама.