“Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство издвојио је ове године 175 милиона динара за изградњу заливних система са циљем да се обезбеди, пре свега, извеснија производња и подизање њене профитабилности по хектару, што је уједно и главни политички циљ Владе Војводине”, изјавио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Горан Јешић, приликом данашњег потписивања уговора о додели бесповратних средстава регистрованим пољопривредним газдинствима за системе за наводњавање пољопривредних култура.
Уговори са регистрованим пољопривредним произвођачима потписују се сукцесивно, по пристизању пријава и утврђивању испуњености услова за подршку набавке опреме. Данас су потписани уговори са 140 корисника, чија вредност износи 39,3 милиона динара. Укључујући и тих 140 уговора, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство до сада је усмерио 155,3 милиона динара за 431 корисника, чиме је обезбеђено наводњавање нових 4,5 хиљаде ораница и воћњака.
Најављујући конкурсе за наредну годину, које ће спровести Покрајински секретаријат за пољопривреду, потпредседник Горан Јешић је обавестио пољопривреднике и о подршци аграру коју обезбеђују покрајински фондови: Разојни фонд Војводине и Покрајински фонд за развој пољопривреде.
Говорећи о циљевима аграрне политике, покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић је подацима о извозу поткрепио став да је у овој области потребно развијати прерађивачку производњу, јер она обезбеђује конкуренцију и сигурност за пољопривреднике и, пре свега, јефтинију храну на српском тржишту.
“Наш извоз по хектару је мањи од 400 евра, словеначки је око 800 евра, 15 земаља које су прве биле у ЕУ – 12.000 евра, Белгије 22.000 евра, а Холандије 44.000 евра по хектару. То не значи да они имају енормне приносе, него им је прерађивачка производња много развијенија. Они финализују производе које затим извозе”, навео је Јешић. “Примарна пољоппривредна производња мора бити у рукама пољопривредника, не сме бити у рукама комбината, нити старих фиктивних задруга које узурпирају земљиште, нити оних који никада нису обрађивали земљу. Земљиште мора ићи на лицитацију и бити понуђено пре свега пољопривредним произвођачима. Оно што је посао државе, јесте да подстакне инвестиције у прерађивачкој производњи”. Према његовим речима, држава треба да помогне да се пољопривредници удруже, да им обезбеди средства да финализују свој производ или да привуче странце да инвестирају у прарађивачку индустрију.
.