Нови Сад, 11. март –  Почетком 90-тих година прошлог века,  град Берлин нашао се у ситуацији да више није био у стању да инвестира у јавне зграде и то је био разлог  за изналажење нових начина за њихово одржавање, који се огледа у моделу који је назван "уговарање учинка у штедњи енергије". Град Берлин основао је јавну Агенцију за енергетику, која је позвала приватне компаније да инвестирају у јавне  зграде и да, кроз нова технолошка решења, постигну уштеду у потрошњи струје, топлотне енергије, воде, осветљења и других енергената и, из тако постигнутих уштеда, обезбеде исплативност своје инвестиције, граду смањење трошкова а власницима и корисницима зграда боље услове коришћења. Тај модел јавно-приватног партнерства дао је резултате у више од 1400 јавних зграда, као што су болнице, обданишта, школе, геронтолошки центри, спортске хале, базени, затвори. Потенцијал учинка је у просеку 26 процената у уштеди енергије, у годишњој вредности од скоро 11 милиона евра.          Други модел је јачање капацитета општина да, између осталог, кроз планирање одрживе комуналне инфраструктуре и путем сопствених инвестиција смање своје оперативне трошкове, што су у Немачкој урадили већ многи градови. Штутгарт је установио "револвинг буџет" који се користи за улагање у енергетску ефикасност. Фрајбург је поставио високе стандарде кад је у питању потрошња енергената у зградама, јер, зграде су одговорне чак за 40 одсто финалне потрошње енергије.  Ефекти су вишеструки. Смањењем потрошње класичних енергената, експлоатацијом обновљивих извора енергије,  модернизацијом грађевинарства, постижу се огромне уштеде у коришћењу ограничених природних ресурса и постизања позитивних ефеката на животну средину и емисију ЦО2. Ове моделе са конкретним примерима добре праксе навели су Тоиво  Милер из Агенције за енергетику Берлина и Зигфрид Бренке из ГТЗ-а –  Немачке државне организације за пружање техничке помоћи, на семинару који је данас организовао Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине. Семинар је био посвећеном јачању способности војвођанских општина за припрему пројеката у области рационалног коришћења енергије и окупио је представнике покрајинских и општинских органа који се баве енергетиком, као и представнике здравствених установа, болница, школа, обданишта, геронтолошких центара, студенстких домова и других јавних установа. Семинар је имао циљ да се анализира "српски модел" за овакву врсту деловања и да предложи, први пут код нас, овакав облик партнерства,  односно да понуди одговоре на то како обезбедити услове да се привуку инвестиције у пројекте енергетске ефикасности зграда, на бази учинка.
Покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић отворио је данашњи стручни скуп и рекао: – Наше активности стратешки су усмерене на то да коришћење обновљивих извора енергије и  област енергетске ефикасности приближимо свима који су заинтересовани: локалним самоуправама, потенцијалним инвеститорима и свим корисницима. Са данашњег скупа желимо да упознамо све заинтересоване, али и најширу јавност:  на који начин се одређени пројекти могу финансирати и како се на основу тих пројеката може плаћати таква инвестиција. То је нешто ново и, по мом сазнању, у Србији то до сада нико није радио. И ту нам недостаје и одређена законска регулатива. Да би то код нас заживело, неопходни су овакви радни скупови, јер ми у држави имамо озбиљних проблема са новцем, посебно кад су у питању здравствене установе, школе, старачки домови. Данас ће бити представљен модел, кад инвеститор уложи паре у одређени пројекат, на пример грејања, и на основу уштеде у потрошњи енергента за загревање, отплаћује ту инвестицију. Потребно је да држава, Покрајина, локална самоуправа дефинишу одговарајући систем финансирања и зато ће један део данашњег семинара бити посвећен моделу уговора, односно моделу уговарања учинка за финансирање пројеката енергетске ефикасности у јавним објектима.
Немачка организација ГТЗ у Србији спроводи пројекат "Јачање локалне самоуправе" којим се обезбеђује одрживи развој комуналне инфраструктуре у областима управљања отпадом, водама и енергетске ефикасности. У циљу успостављања систематичног и одрживог приступа повећању енергетске ефикасности у општинама предвиђена су три корака: успостављање општинског енергетског баланса на основу заједничког приступа дефинисаног од стране надлежног министарства, а у складу са одредбама ЕУРОСТАТ-а, затим препознавање приоритетних општинских инвестиционих пројеката који доприносе уштеди енергије, смањењу емисије и оперативних трошкова у општинама, те подршка процесу брзе реализације тих инвестиција. Берлински примери, односно уговарање учинка у штедњи енергије, биће у Војводини примењени у два пилот-пројекта: Геронтолошком центру у Новом Саду и Руми. Иначе, ОЕЦД је још 1990. године, односно 1995. дефинисано уговарање учинка као активност у којој приватни инвеститор улаже капитал и стручност у постројење са високом потрошњом енергије са намером да оствари енергетску уштеду. Инвеститор обавља ревизију, инсталацију и управљање скупом активности усмерених ка уштеди енергије и заузврат добија део профита током унапред дефинисаног периода.