У холу Покрајинске владе данас је обележен јубилеј Новинско-издавачке установе “Руске слово” и то 90 година од почетка информисања на русинском језику, 50 година од литерарног додатка “Литературне слово” у недељним новинама “Руске слово”, који следеће године слави 70 година од првог издања и промоција новог формата недељника “Руске слово” под називом “Нови формат је нова парадигма”. Уместо Ц3, нови формат издања је Ц4, офсет штампа и све стране су у колору.
Тим поводом потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић данас је честитао јубилеје нагласивши да “којим год језиком да говоримо, ми се овде добро разумемо, јер је мултикултуралност и мултинационалност део нас”. “Један медиј, који деценијама излази на русинском језику за потребе русинске националне заједнице јесте само један стуб наше регије, коју чине читава лепеза језика који су у службеној употреби. Од данас читаоци недељника “Руске слово” имаће прилику да виде како се њихово издање мења, развија у новом савременом формату и то је нешто, што се дубоко поштује и цени. Желим вам да у наредним годинама радите савесно и одговорно на неговању своје традиције, чувању обичаја и културе, а ми смо ту да вам у томе пружимо подршку” рекао је на крају излагања Славиша Грујић
Испред Националног савета русинске националне заједнице обратио се председник Славко Рaц, који је истакао да захваљујући управо неговању свог идентитета кроз језик, писмо и обичаје успели смо да оснујемо национални савет како бисмо са јаком подршком Покрајинске владе наставили са остваривањем својих уставом загарантованих права.
Јубилеј је честитао и Зоран Секулић, председник Асоцијације медија у Србији. Он је апострофирао да, иако у нашој земљи постоји 22 члана ове организације и 100 новинских и електронских издања, значај медија на језицима националних заједница подједанко је важан за све нас, јер је он слика нашег односа и поштовања према великом броју националних мањина.
Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година.Досељени су из североисточних жупанија тадашање Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарске. По последњем попису у Србији живи близу 15.000 Русина, највише у Бачкој и Срему.
