На седници Скупштине АП Војводине, која је била тематски посвећена преношењу искустава најразвијеније немачке Савезне покрајине Баден -Виртемберг у процесима европских интеграција, са циљем да Србија и АП Војводина означе смернице за убрзање тог процеса, високим представницима Савезне покрајине Баден-Виртемберг и покрајинским посланицима обратио се и председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић.
„Покрајинска влада предано ради на друштвено-економском развоју Војводине, а чланство Србије у Европској унији, видимо као пут ка друштву стабилне демократије и развијене економије. Нама је част што остварујемо сарадњу с нашим партнерима у Баден-Виртембергу, како између наших парламената тако и између влада, посебно са Дистриктом Штутгарт. Део данашње делегације управо је ангажован на изради планова сарадње у областима образовања, пољопривреде, регионалне сарадње.
Када говоримо о уравнотеженом регионалном развоју, Баден Виртемберг је један од примера успешне и снажне европске регије, у оквиру полицентричне Немачке и Европске уније. Сви знамо да тајна успеха немачких покрајина лежи у суштинској децентрализацији на којој почива немачко друштво. Озбиљна структурна организација омогућава да се на регионалном нивоу решавају проблеми и дефинишу развојни приоритети.
Једна од основних препрека бољем функционисању система регионалне управе и уопште локалне самоуправе у Србији лежи у недовољној координацији различитих нивоа власти. То се односи како на међусобну координацију многобројних органа централне власти који учествују у доношењу одлука, тако и на координацију између централног, регионалног и локалног нивоа власти. У том смислу, процес доношења новог Устава треба да разреши и ове проблеме и дилеме. Грађани ће бити таоци политичке незрелости, уколико нисмо спремни да ефикасно доносимо одлуке које се тичу будућности свих нас.
Када имате политизацију проблема усаглашавања локалног, покрајинског и републичког нивоа власти у вези са, на пример, изградњом Жежељевог моста, јавно постављам питање када ћемо успети да достигнемо потребан ниво координација и да зарад политичких интереса престанемо да кочимо развој целокупног друштва? Да ли је необично то што су наши будући партнери у Европској унији још увек вољни да с нама комуницирају, али не и да стану иза одлуке којом бисмо званично отворили преговарачки процес с њима? Да ли ми грешимо, или су они у праву?
Регионална политика и структурни фондови су теме које су јако битне за грађане Војводине и којој морамо дати велики значај, припремити институције да користе значајна средства.
Покрајинска влада је интензивно радила на остваривању контаката у иностранству, потписивању и имплементацији бројних међурегионалних споразума, који су праћени инвестицијама из земаља с којима је постојала најснажнија политичка сарадња. То је један од разлога због којих готово половина страних инвестиција које су дошле у Србију – дошле су управо на територију Војводине. Са тим земљама и регијама реализовали смо многобројне програме, као што је програм сарадње са Владом Аустрије, која је инвестирала пет милиона евра у различите програме привредне сарадње и привредног развоја Војводине. Захваљујући томе, конституисан је ВИП фонд који је добио награду „Фајненшел тајмса“, формиран је Едукативни центар где хиљаде људи стичу квалификације потребне за рад у компанијама страних и домаћих инвеститора.
Како је за нас процес европских интеграција процес модернизације нашег друштва, у протеклом периоду регулисан је положај и улога покрајинских институција, поготово након доношења Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, Статута АП Војводине, и других покрајинских прописа. Да би преузели одговорност за рад и функционисање покрајине, формирано је неколико значајних институција с циљем побољшања развоја покрајине. Фонд за привлачење инвестиција у АПВ, Развојни фонд АПВ, Управа за капитална улагања, Управе за имовину АПВ, Агенција за регионални развој АПВ – само су неке од њих. У овом тренутку циљеви Фонда „Европски послови” јесу промовисање европских вредности и подизање спремности институција у покрајини да користе расположива средства Уније, што је у случају програма прекограничне сарадње учињено са више од 87% успешности.
У процесу европских интеграција Покрајинска влада учествовала је од самог старта. Поред редовних контаката и коришћења развојне помоћи у првих пет година након 2000. године, активно смо подржали успостављање институционалних односа Србије са Европском унијом, као и рад у Унапређеном сталном дијалогу. Учествовали смо у достављању Одговора на Упитник Европске Комисије о спремности Републике Србије за чланство у Унији, као и на заседањима Одбора за примену Споразума о стабилизацији и придруживању.
Покрајинска влада је организовала запослене и на време едуковала 65 службеника и функционера за учешће у преговарачким групама за преговоре између Републике Србије и Европске уније. Иако је процес скрининга завршен, представници покрајине нису у већем броју учестовали у првом сегменту контаката с представницима европских институција, изузев у области заштите животне средине, регионалног развоја и структурних фондова, као и у погледу мањинских питања. Није прихватљиво да покрајинска администрација нема представнике у преговарачким групама које се односе на област пољопривреде, науке, културе, образовања, националних заједница. Јасно је да резултати у процесу европских интеграција у последње три године нису на задовољавајућем нивоу, уз погоршање укупног стања људских права, медијских слобода и безбедности. Војводина очекује да, када се отворе прва преговарачка поглавља,представници АПВ буду укључени у њихов рад.
Европска унија је определила велика средства за решавање проблема високе незапослености младих људи у Европи. Покрајинска влада, такође, у складу с могућностима које су прилично скромне, дуги низ година финансирала је запошљавање младих људи и стицање првих знања на тржишту рада, с циљем лакшег проналаска посла. Свесни смо и процеса миграција са села у град, те је с тим у вези пројекат финансирања куповине сеоских кућа намењених младим паровима у складу с приоритетима које структурни фондови ЕУ могу да препознају као добре. Нама је битно да се износ средстава које Република Србија може да користи у наредном периоду учине таквим да имају јасан утицај на окружење, да буду видљиви и јасни.
Европска унија је приликом креирања ових политика јасно нагласила да је суштински важно да власти држава чланица на свим нивоима:националним, регионалним и локалним, блиско међусобно сарађују, али и да остварују јасно партнерство са синдикатима, послодавцима, невладиним организацијама, на промоцији социјалне инклузије, једнакости полова и недискриминације. Укључивањем свих партнера у планирање, имплементацију, мониторинг и евалуацију пројеката подржаних из ЕУ, државе чланице и будуће чланице биће у бољем стању да осигурају да се средства троше тамо где су најпотребнија и на најбољи могући начин.
Ми смо управо данас, представницима 21 града и општине поделили уговоре у вредности од 994 милиона динара за развој саобраћајне инфраструктуре и изградњу водоводних и канализационих мрежа, како због тога да привучемо инвеститоре, тако и да би обезбедили квалитетнији живот грађана Војводине. У то смо увели новину: тражено је да се кроз пројектно аплицирање те локалне самоуправе припреме тако како би сутра конкурисали и за средства европских фондова.
Циљ свих нас, посебно будућих чланица којима су потребна ова средства, јесте давање значајног доприноса да сваки евро управо из тих, европских структурних и инвестиционих фондова, буде утрошен на најефикаснији могући начин за решавање економских и социјалних изазова с којима се Европа данас суочава.
Војводина заузима посебно место и представља једног од кључних актера у међународној сарадњи Републике Србије. Војводина је јединствено културно подручје, где се службено говори шест језика, постоји 26 различитих етничких заједница, поштују се различите идеје, традиције, али све њих обједињује квалификација да је Војводина либерална и демократска.
Као европска регија с нешто мање од два милиона становника, она представља регију која на најбољи начин репрезентује суштину европске идеје заједничког живота, без обзира на језик, националну припадност и вероисповест. Војводина чини 27 одсто од укупне територије Републике Србије, а учествује у државном БДП-у с око 30 одсто, док у укупном извозу учествује око 40 одсто, што јасно говори о њеним економским потенцијалима.
Регионализација, као и сваки други облик децентрализације, представља озбиљну реформу државе. Чини се да је за Републику Србију процес регионализације изазов, јер поставља пред политичке чиниоце сложен проблем дизајнирања и имплементације новог склопа државне организације, чији је циљ унапређивање политичких, економских и социјалних функција државе.
Евидентно је да ће се АП Војводина у наредним деценијама суочити с напредним, конкурентним и променљивим економским и политичким окружењем, које карактеришу различити процеси: глобализација, даље усавршавање комуникационе и информационе технологије, као и ново економско конкурентско окружење. У складу с тим условима, Војводина ће створити прилагодљив, еластичан механизам одлучивања када су у питању међународна сарадња и европске интеграције, уважавајући савремене услове међународне комуникације, путем партнерства и удруживања, на унутрашњем и међународном плану.“
