У Инђији је синоћ отварањем изложбе „Хлеб у Великом рату“ аутора Димитрија Вујадиновића званично почео са радом Итака- Културни центар Инђије. Тим поводом покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић отворио је изложбу, а поред аутора поставке обратио се и директор Културног центра Инђије редитељ Никита Миливојевић. Догађају је присуствовао и председник општине Инђија Петар Филиповић.
„Вечерас имам част и задовољство да отворим и видим изложбу, чија тема носи леп назив „Хлеб у Великом рату“, односно прича о настанку, открићу, постојању онога што је основно у сваком животу човека, а то је хлеб“ рекао је на почетку излагања секретар Грујић. „Сваки народ, његова култура, традиција и обичаји углавном су везани за посебан начин израде хлеба, па тако и ми имамо своје обичаје у којима се погача износи пред госта, и ова намирница јесте део не само приче, која је на овој изложби обухваћена са темом историјског сагледавања његовог значаја у Великом рату, већ и много шире до приче о традицији, религији, митологији и многим другим причама“ закључио је ресорни секретар.
Никита Миливојевић се захвалио на подршци како Покрајинском секретаријату за културу и јавно информисање, тако и општини Инђија у отварању Културног центра у Инђији, где ће током наредног периода се организовати бројне културне активности. Од гостовања НИН-овог лауреата Драгана Великића, до ликовних, музичких и позоришних представљања.
Аутор Димитрије Вујадиновић је истакао да се ова изложба састоји од 21 паноа са документарним фотографијама и сведочанствима учесника и два ЛЦД екрана. На једном је приказиван филм о енглеској пекари на фронту, а на другом панои са изложбе „Хлеб у Великом рату“ одржане у Музеју у Француској. Током претходне две године, колико траје ова изложба, поставка је обишла многе војвођанске градове са истом темом, а то је да хлеб је нешто, што човека прати од рођења до смрти у разним ритуалним обредима. Прича о хлебу је дуга и траје 6000 година, од његовог првог настанка, зато је ова изложба фокусирана на његов значај у првом Светском рату када је он био једина намирница војницима, који су имали следовање од једног килограма хлеба дневно на сваком фронту и који их је одржао у животу.