Нови Сад, 15. новембар 2011. – На конференцији за новинаре, а поводом почетка пројекта „Јачање социјалне кохезије путем развоја недискриминаторне јавне политике за децу укључену у живот и /или рад на улици" говорила је директорка Фонда за развој непрофитног сектора АПВ, Ана Сегедински и представници Екуменске хуманитарне организације и Катедре за психологију Универзитета у Новом Саду, који су партнери на овом пројекту. Истакнуто је да је идеја за пројекат потекла од особља које ради у Свратишту за децу, отвореног у фебруару 2010. године, и у којем је евидентирано 194 деце сталних корисника, док се са њих 263 ради на терену. Речено је да је то група деце која је вишеструко осетљива и рањива, екстремно сиромашна, необразована и без одговарајуће родитељске неге и заштите. Поред тога, они су веома често жртве дискриминације, обично праћене и физичким насиљем.Директорка Сегедински нагласила је хуманост која произилази из овог пројекта, чији је циљ подстицање социјалне кохезије и превазилажење дискриминације у друштву повећањем видљивости деце укључене у живот и/или рад на улици. Најавила је и одржавање округлог стола, 24, овог месеца, о правним проблемима ове деце приликом остваривања права на здраствену заштиту.
Пројекат је представио координатор Владимир Михић, доцент на Одсеку за психологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, који је објаснио да су циљне групе, према којима су усмерене пројектне активности, првенствено организације цивилног друштва, креатори јавних политика, медији и представници државних органа и институција. Навео је да су подаци истраживања из септембра и октобра ове године. Истраживање је обухватило ромске породице у Новом Саду и једну у Каћу. Ради се о породицама са великим бројем чланова домаћинстава, од 8 до 16. Две трећине тих породица живи у напуштеним кућама. Од 55 испитаних родитеља само је један отац имао је стално запослење, а готово 90% ове деце ради, или на неки начин зарађује на улици. Навео је и податак да је, такође, 90% њих уписано или похађа редовне школе, док 10% никада није ишло у школу.
Према речима правне саветнице Наде Јовановић, један од најпоражавајућих података из овог истраживања је да је већина породица одећу и храну набављала у контејнерима. Она је истакла и да је крајњи циљ истраживања да се овој деци, нормативно регулише и поједностави процедура пружања здраствених услуга до 18-те године живота. Оно што охрабрује је да је већина те деце изразила жељу да ће некада живети боље, казала је Јовановић.
