Нови Сад, 27. децембар 2012. године – У организацији Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, данас је у Новом Саду одржана јавна расправа о нацрту Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача. Узимајући у обзир значај овог акта за укупну научноистраживачку заједницу, у јавној расправи су  учестовали и руководиоци републичких научноистраживачких пројеката са територије Покрајине, као и руководиоци пројеката које финансира Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој.Скуп је отворити потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Драгослав Петровић. Као уводничари обратили су се координатор Радне групе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, академик проф. др Стеван Пилиповић и председници стручних савета Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, који су формирани према научно-стручним областима. Обраћајући се присутним научним радницима, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић је рекао:"Користим прилику да на крају ове године констатујем да су у протеклој години  финансирање и резултати научно-истраживачког рада у Покрајини оправдали оно што се очекивало у моменту када је био креиран буџет за 2012. годину. Моја очекивања су да ће посланици Скупштине Војводине на сутрашњој седници усвојити буџет за 2013. годину,  којим је предвиђено чак 208 милиона динара за непосредно финансирање научних активности на подручју Покрајине."Професор Петровић презентовао је податке да је око 114 милиона динара намењено за 86 редовних пројеката, 30 милиона за посебне једногодишње пројекте усмерене на повећавање броја запослених односно радна места и на реализацију специфичних проблема у Покрајини. Четрдесет два и по милиона динара на подстицај међународних пројеката, којих у овом тренутку има чак 176,  затим 17 милиона динара предвиђено је за суфинансирање научно-истраживачких скупова на подручју Покрајине. Ове године, суфинансирано је чак 74 међународна скупа а девет милиона је предвиђено за суфинансирање учешћа истраживача на међународним научним скуповима, типа конференција или конгреса светских или европских међународних асоцијација. Ово године је било одобрено чак 176 оваквих  учешћа на међународним скуповима.  "На крају, то су средства која се односе само на непосредно суфинансирање активности за научни рад, негде 1,4 посто, што за фактор 10 превазилази оно што се издваја на нивоу Републике, или бар за фактор пет, ако се узме у обзир бруто сума која се издваја у буџету. Укупна средства која се предвиђају за научни и технолошки развој поново су близу пет процената и очекујем, с једне стране подршку научне јавности, а  с друге стране ефективно учешће у свим пројектима које Покрајинска влада креира и у току наредне године", изјавио је проф. Петровић и додао: "Проћи ће управо и две године од почетка наших исртраживања која смо започели, а односе се на основна истраживања и основне пројекте, тако да можете очекивати једну специфичну контролу остварених резултата и преиспитивања наших досадашњих уговорних обавеза. То истичем због тога што, уз захвалност академику Пилиповићу, који је руководилац радне групе  на  нивоу Министарства за  израду нових критеријума око  верификације резултата научних радова, ће мој принцип бити да критеријуми које ми примењујемо на подручју Покрајине,  не могу бити нижи од онога што се ради на нивоу Републике, што је и последица структуре и атмосфере коју смо и до сада имали и бољих резултата које смо до сада остварили, него што су били на нивоу Републике: и у односу на цитираност и у односу на број пројеката међународног карактера и коришћења међународних фондова, где смо партиципирали.Покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић зато очекује од окупљених да подрже пооштровање критеријума, што се показало да представља најефикаснији стимуланс, чак и за младе људи да ефикасније и успешније раде. "Ово ћу да ставим и у контекст наших амбиција да следеће две године, заједно са Универзитетом у Новом Саду учинимо један велики напор да Универзит у Новом саду уђе у пет стотина универзитета према Шангајској листи.То је питање наше организације и наших активности, а ми ћемо се потрудити да то стимулишемо и средствима и организацијом, да наш једини државни универзитет на подручју Покрајине оствари оно што би било од изванредног значаја, не само за Покрајину, већ читаву државу, да поред Београдског универзитета, имамо још један универзитет који би имао један овакав статус", поручио је покрајински секретар.Уводно излагање имао је координатор радне групе Министарства просвете, науке и технолошког развоја, академик проф. др Стеван Пилиповић и представници стручних савета Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, по научно стручним областима. Након расправе о предложеним решењима, како је рекао проф. Петровић, заузеће се ставови и "инсистираћемо да се они уважавају на нивоу Министарства"."Ми смо један мали и јединствен истраживачки простор, чињеница је да у нашој опрганизацији науке и високог образовања у извесној смо предности и да желимо да подстакнемо и друге институције на нивоу Републике да на тај начин унапреде активности везане за научно-истраживачки рад. При томе, желим да истакнем, рекао је проф. Петровић, да ћемо се трудити, као и до сада, да поштујемо све критеријуме који би се усвојили на нивоу Републике, да специфичност изразимо на тај начин што ћемо пооштрити неке критеријуме, а ни у ком случају они неће бити испод онога што би био просек ове Републике." Петровић је позвао присутне да, као најистакнутији појединци у области научно-истраживачког рада на територији Покрајине, подстакну једну такву атмосферу која ће бити пренета на око 4.000 истраживача који се у овом тренутку налазе у информационом систему Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој.Академик Стеван Пилиповић изложио је основне карактеристике и интенције нацрта Правилника, на коме се, како је рекао, ради већ две године. Реч је о акту који треба да унапреди научни рад и из њега се црпе сва друга правила за научно-истраживачке пројекте. Навео је полазна становишта, као што је идеја о далеко активнијем раду матичних одбора, одвајању хуманистичких од друштвених наука, да квалитативни показатељи буду јасније истакнути и дефинисани. Поред тога, предвиђено је да научни радници са научних института не могу бити ментори на појединим факултетима, предлаже се нова формула за коауторство. Важно новина  је да сваки научник треба да прикаже до пет научних остварења,  а квалитет процењује матични одбор.