Нови Сад, 23. јун 2011. –  У  великој сали  Скупштине Војводине, у организацији Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, одржана је јавна расправа о Нацрту стратегије развоја система јавног информисања до 2016. године. Ради се о нацрту документа који је припремила  радна група коју су чинили представници шест медијских асоцијација и Министарства културе, информисања и информационог друштва. О Нацрту ће током јуна бити организоване јавне расправе и, према речима државног секретара за медије у Министарству културе, информисања и информационог друштва Драгане Милићевић Милутиновић, након сумирања  примедби и сугестија, усвајање овог стратешког документа планира се у септембру.Учесници данашње расправе били су представници медија и медијских удружења и организација, чланови радне групе за израду Нацрта: Јелена Сучурлија и Драгољуб Жарковић, државни секретар за медије у Министарству културе, информисања и информационог друштва Драгана Милићевић Милутиновић, потпредседница Владе АП Војводине Ана Томанова Маканова, покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић и представници националних савета националних заједница у Војводини.
Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић саопштио је званичан став Владе Војводине о Нацрту медијске стратегије.  Покрајинска влада је констатовала да је након приватизације неких медија дошло до угрожавања функционисања медија који емитују програме на језицима националних заједница. Сагледавајући досадашња искуства у приватизацији медија који емитују програм на језицима националних заједница, Влада Војводине сматра да ће даља приватизација ових медија угрозити остваривање права националних заједница на информисање на свом језику. Стога је наопходно да се медији који емитују програм на језицима националних заједница изузму из приватизације и остану у јавном власништву, односно у власништву локалних самоуправа. – Постоје оправдани разлози да се посебна пажња поклони специфичном амбијенту Војводине са својим одређеним карактеристикама, а  који ова Стратегија у свом разрађивању будућности није довољно уважила и није довољно размотрила све консеквенце једног оваквог начина размишљања, изјавио је Милорад Ђурић. Став Владе Војводине јесте да локални медији чији је оснивач локална самоуправа, а имају вишејезички програм, не би требало  да буду приватизовани.  Мултиетничност и мултикултуралност Војводине није само празна флоскула и фраза, то јесте једна реалност коју живимо вековима и која итекако зависи од тога који језик чујете и на којем језику комуницирате. Сматрамо да вишејезички медији, чији је оснивач локална самоуправа, обављају своју фукцију,  не само у информативном смислу, већ и у културном и да су изузетно важни за очување, поготову бројчано малих, националних заједница какве постоје у Војводини и које желимо да очувамо.
Према Ђурићевом мишљењу, Стратегија одише једним хиперлиберализмом који се провлачи у самим темељима овог документа, који приватну својину претпоставља као најправеднији и најефикаснији облик својине у медијима. – На жалост,  не знам ни једну добру приватизацију у медијима која је сачувала тај медиј,  која га је направила бољим него што је био док није био приватизован. Приватизација ових медија може да направи прилично проблема у будућности, уколико ову проблематику сведемо само на питање како доћи до приватног медија. Ако је циљ Стратегије да дефинише најважније правце "развоја система јавног информисања у Србији и делове тог система, да би развој, слободе медија и медијског тржишта допринели даљем јачању демократских односа у друштву",  ова тема се онда не исцрпљује само на теми приватизације или, чак, да приватизовани медији говоре управу супротно. Медији локалних самоуправа који су приватизовани нити су постали слободнији, нити су постали тржишно ефикаснији, нити су допринели јачању демократских односа у друштву. Узроци томе су предмет дубље анализе – сматра Ђурић.
Потпредседница Владе Војводине Ана Томанова Маканова истакла је важност транспарентности наплате претплате, која је изузетно важна за функционисање покрајинског јавног радиодифузног сервиса. Указала је на стечена права, односно, на значај локалних медија са вишејезичким програмом и запитала: – Како приватизовати локални медиј који педесет година емитује програм на пет језика. Приватизацијом каква је до сада била, неће бити могуће сачувати овакве медија. Ако се језици етничких мањина не буду чули,  онда ће они веома брзо и да нестану, а истраживања говоре да се ови локални медији више  слушају и гледају од јавног сервиса. – Закони о национални саветима, додала је Маканова, једини су закони који директно отварају пут Србији у ЕУ, јер штите мањска права. То су закони који у области медија нису проблематични да би се тражила  њихова измена. Обрнуто, треба подржати имплементацију тих закона.
На крају раправе, Милорад Ђурић је рекао да немамо превише прилика за нове промашаје: – Медијска сцена исувише је значајна за ову земљу да би, као друштво, имали право на још један период експериментисања и промашаја. Најсврсисходнији и најефикансији приступ био би у ствари један плурализам различитих приступа. А ова Стратегија нема дилеме око типа власништва. Зато предлажем један флексибилан систем који ће искористити позитивне стране једног и умањити негативне ефекте другог. То је на овом нашем простору можда и најпрагматичнији и најбољи приступ у овом тренутку. Требало би да покушамо да у мноштву различитих решења направимо један који ће бити праведнији, бољи и који ће допринети циљу којем сви тежимо, а то је право грађана да буду објективно информисани.Примедбе и сугестије које су се данас чуле у јавној расправи, биће у писаној форми достављене Министарству културе, информисања и информационог друштва.