Нови Сад, 19. јануар – У Скупштини АПВ одржана је јавна расправа о радној верзији Нацрта закона о недозвољеном обједињавању и јавности власништва јавних гласила, популарно названог Законом о недозвољеној медијској концентрацији. Скупу су присуствовали Ана Томанова Маканова, заменик председника ИВВ и покрајински секретар за информације, Калман Кунтић, помоћник ресорног секретара, Снежана Печанчић, начелница у Министарству за културу и информисање и проф. др Раде Вељановски, председник радне групе за доношење закона.
Одредбе  за недозвољену медијску концентрацију постојеи у нашим позитивним законским прописима који регулишу област медија, попутЗакона о јавном информисању и Закона о радиодифузији, али оне сунедовољне,  речено је на скупу. Зато јепре више од годину дана Министарство културе формирало радну групу која јерадила на изради овог закона, који је у децембру прошле године завршен, а јавнарасправа ће трајати до краја јануара ове године. Истакнуто је да је битно забављење  обимом недозвољене медијскеконцентрације било потребно претходно регулисање евиденције јавних гласила.Познато је да је 2003. године Законом о јавном информисњу укинит регистарјавних гласила и да  од тада немаевиденције јавних гласила и њихових власника. Овимзаконом се поново уводи регистар јавних гласила и он ће бити при Агенцији запривредне регистре.
Ово је још један значајан закон из сетазакона који регулишу медијску сферу, истакла је Ана Томанова Маканова. Тосе  посебно односи у регулисању  монопола у јавном информисању иомогућавању  развоја  здравог тржишта међу медијима како би се упракси остварила разноврсност протока мисли, идеја и информација. Значајно је,истакла је Томанова Маканова  да семонопол законски регулише како се креирање јавног мнења не би препустилодоминантном утицају једног или више медија. Она је најавила и да ће Покрајинскисекретаријат за информације,  установитинаграде  за медијске ствараоце свихструка како би их мотивисали за што здравију стваралачку утакмицу. – Овај законне промовише само европске вредности,  већ се залаже да  те вредности постану наша суштина, оценила јесекретар Ана Томанова Маканова.
Професор Вељановски је истакао да се ради озакону који до сада није постојао у Србији. Стога је,  према његовим речима, за његову израдузначајно било упознавање са искуствима других земаља. Без оваквих закона комплет медијске регулативе уједној демократској земљи није потпун, нагласио је професор Вељановски. – Суштина закона  јесте да се у демократском друштву не можедозволити монопол у јавној сфери нити државе, нити појединаца, објаснио јеВељановски. Основна питања која се регулишу овим законом јесте заштита јавногинтереса, да не дође до доминантног утицаја на јавну сферу ни из једног центрамоћи, пре свега оних у бизнис сфери, казао је Вељановски. Такође је оценио ида се мора уважавати чињеница да су медијски власници, односно медији деобизнис сфере, да они легално постоје у нашем медијском простору и да улажуновац и имају простор да функционишу као предузетници у области медија.Говорећи о постојању прикривеног власништва, фиктивног одрицања одвласништва, као и о власништву којем се именом и презименом не могу одредитивласници, Вељановски сматра да је важно што се овим законом постиже да се овостање исправи. Механизми којима ће се то постићи су у формирању регистрајавних гласила који је закон такође предвидео. Тако се,  према речима Вељановског,  дошло до формуле којом се не  крше одредбе тачке 10. Европске конвенције заљудска права, јер не уписивање у регистар не гаси медиј, већ одговорно лицеиз тог медија сноси последице прекршајне природе. На скупу је речено и даје најзначајнији члан 24. овог закона који одређује оквире у којима севласништво креће. Како је објаснио професор Вељановски овај закон је мањерестриктиван него неки у земљама у окружењу. –  Нигде нема да неко може да буде власник ТВ ирадија на националном нивоу. Ако сте власник ТВ на националном нивоу, можетебити власник у неком другом у висини од 25 посто власништва, нагласио јеВељановски. Код штампаних медија оквире власништва чиништампани тираж, а свака новина мора да га дневно објављује, док податке опродајном тиражу у обавези је да објави  једном месечно.