Београд/Нови Сад, 19. јули – Приватизација локалних електронских медија чији је власник или оснивач држава мора бити завршена, а истовремено неопходно је омогућити развој објективног и независног новинарства. Крајњи рок за приватизацију је 31. децембар, а у овај процес ушло се са циљем да се укине директно финасирање медија из државног буџета, при чему би приватизацијом могли да буду угрожени медији на језицима националних мањина, истакнуто је на јавној расправи коју је организовало Министарство културе.Према речима министара културе Војислава Брајовића ресорно министраство предложиће решења како би се у потпуности поштовало право мањина на информисање на сопственом језику.
– Локални медији суочавају се са бројним проблемима и свесни смо да програми на језицима мањина могу да буду угрожени приватизацијом. Србија је земља која тежи чланству у Европску унију и земља која поштује европске стандарде – рекао је министар Брајовић.
Покрајински секретар за информације Милорад Ђурић нагласио је да медији морају да се одвоје од државне контроле која је највећи непријатељ независног новинарства.
– Проблем у приватизацији електронских медија је како у локалним срединама обезбедити проток информација од јавног интереса када постоје само комерцијални емитери. С друге стране проблем је како омогућити мањинама да остваре право да буду информисани на свом језику јер је питање да ли ће комерцијлани медији наћи интерес да имају вишејезичне програме – рекао је Милорад Ђурић. Према Ђурићевим речима могућа решења су измена Закона о радиодифузији и формирање локалних јавних сервиса, или оснивање фондова којима би држава из буџета омогућила одржавање мултиетничности програма у комерцијалним телевизијама. Ђурић је такође подсетио да је 2004. године војвођанска Скупштина пренела оснивачка прва листова на језицима националних мањина на националне савете, али да је задржано финасирање у виду дотација, јер већина ових листова не би могла самостално да функционише. Он је додао да би се ово искуство могло применити и код приватизације електронских медија на језицима националних мањина.
Расправи је присуствовао и заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Ентони Пахигијан који је рекао да би Србија, када је реч о приватизацији локалних медија, могла да преузме лидерску позицију у региону. – Ниједна земља у региону није до краја решила овај проблем. Србија би могла да буде прва и у региону би могао да се искористи српски модел приватизације – казао је Пахигијан.
Реформа медија у Србији, како је истакао помоћник министра културе Драган Јањић, траје већ седам година, у међувремену је формиран јавни сервис, али је остало још доста ствари које тек треба завршити. Један од преосталих проблема је и завршетак приватизације.
– Суштина није у томе да се постигне договор да ли мењати Закон о радиодифузији или не, већ у томе да се локалним заједницама обезбеди квалитетно информисање – рекао је Јањић.
На јавној расправи били су и представници медијских кућа које су потписнице "крагујевачке иницијативе" односно они емитери који сматрају да РТВ-станице у већим градовима не треба приватизовати већ формирати регионалне јавне сервисе.
Професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски сматра да се са иницијативом за формирање регионалних јавних сервиса закаснило и да пракса постојања таквих ТВ-станица у региону није добра, јер се показало да је локалана самоупрва основна сметња протоку информација. Он је додао и да иницијатива неких посланика да се медији националних мањина изузму из приватизације такође није добра и предложио да се решење нађе у формирању локалних и државних фондова из којих не би били финасирани медији, већ одређени пројекти којима се остварује јавни интерес.