Нови Сад, 11. април – Извештај Покрајинског омбудсмана за 2010. годину представљен је на данашњој конференцији за новинаре уприличеној како би се јавност поближе упознала са стањем у области људских права у АП Војводини, као и прошлогодишњим искуствима грађана/ки који су се обраћали институцији Покрајинског омбудсмана тражећи пут ка остваривању или заштити својих права.  Покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих оценила је да је степен остваривања људских права у АП Војводини на задовољавајућем ниову, те да 866 поступака вођених по представкама грађана овој институцији указује превасходно на повећану свест грађана/ки о потреби да своја права заштите на законом предвиђен начин, а не  на то да је у 2010. години у односу на претходни период, повећан број случајева кршења права грађана од стране органа управе. Грађани/ке су највише притужби у 2010. години имали на рад органа јединица локалне самоуправе и републичких органа, а најмање су се жалили на покрајинске органе. Узроке повреде права треба тражити пре свега у немотивисаности за квалитетан рад запослених у органима управе због ниских личних примања, као и општег недостатка средстава за стручно усавршавање, што за последицу има недовољну стручност запослених. „Места за унапређење рада и омогућавање већег степена остваривања и заштите људских права има у свим сегментима друштва, а похвално је да се највећи број повреда права од стране органа управе откалања још у току самог поступка вођеног од стране Покрајински омбудсман," истакла је омбудсманка Мушкиња Хајнрих. О посебним областима заштите људских права говорили су и сви заменици Покрајинског омбудсмана. Заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић је истакла да су 2010. годину обележили избори за националне савете националних мањина и почетак примене прописа који су значајни за заштиту права националних мањина. У вези четири области које су кључне за остваривање права припадника националних мањина – образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писама – оценила је да је постојећи институционални и правни оквир за остваривање ових права задовољавајући, али да је примена прописа у пракси неуједначена и селективна. У извештајном периоду велика пажња била посвећена раду на терену, односно непосредном сусрету са грађанима. Захваљујући оваквом начину рада током 2010. године значајно је повећан број притужби из ове области, а повећан је и број издатих мишљења и препорука у односу на претходне године. „Органи управе су у високом проценту извршили препоруке и мишљења Покрајинског омбудсмана у области заштите права националних мањина," посебно је истакла заменица Вукашиновић.Осим редовног праћења стања дечјих права у области здравствене и социјалне заштите, образовања и културе, заменица за заштиту права детета Марија Кордић посебно значајним за рад институције Покрајинског омбудсмана у овој области током 2010. године сматра истраживање степена остваривања права средњошколаца/ки у ученичким домовима у АП Војводини, као и учешће институције у истраживању о доступности правде деци које је покренуо Савет Европе како би се институције у земљама чланицама учиниле доступнијима деци и младима. Ученици/е смештени у домове задовољни су стањем у њима, као и чињеницом да активно учествују у свим аспектима остваривања својих права. Међутим, забрињавајућа је чињеница да услед економске кризе све више деце у Војводини остаје ван система домова, нарочито оне из маргинализованих друштвених група, те да поједини велики образовни центри немају овакве домове који би допринели повећању ученичког стандарда. „Област равноправности полова се у пракси најчешће бави остваривањем и кршењем права жена, будући да су оне највећа друштвено маргинализована група како код нас, тако и у свету. Рад институције Покрајинског омбудсмана у 2010. години у области равноправности полова потврђује ову чињеницу, као и то да жене у Војводини највише проблема у остваривању својих права имају приликом запошљавања, на радном месту, као и са насиљем у породици," навела је заменица за равноправност полова Даница Тодоров. Након што је утврдила да формулари Националне службе за запошљавање за евидентирање незапослених нису родно осетљиви, институција Покрајинског омбудсмана је у сарадњи са институцијом Повереника за заштиту равноправности овој служби упутила препоруку како би се отклониле неправилности и предупредиле даље могућности за дискриминацију по основу пола, односно рода приликом запошљавања. Осим што се бавила питањем остваривања права жена по основу материнства, истраживање институције о доступности здравствене заштите женама у војвођанским домовима здравља показало је да се ситуација није значајно порменила у односу на 2008. годину. Женама, нарочито онима из мањих средина, су и даље недовољно доступни како гинеколози, тако и други специјалистички прегледи попут мамографије или лабораторијских услуга.  „Основни узрок недовољне могућности остваривања људских права лица у установама затвореног типа, попут затвора и притвора, лежи у њиховој пренасељености. Надлежни органи као разлог за то наводе недостатак материјалних средстава. Међутим, институција Покрајинског омбудсмана је у више наврата истицала да овај разлог, упркос солидном правном оквиру, законодавца не ослобађа одговорности за остваривање права лица лишених слободе уколико се она за заштиту својих права обрате међународним инстанцама," истакао је заменик за опште надлежности Стеван Арамбашић. „Душевно оболела лица су такође у врло незавидном положају јер најчешће нису у ситуацији да сама укажу на то ко и како крши њихова права, те се стога институција покрајинског омбудсмана бави и овом друштвеном групом," рекао је заменик Арамбашић. У случају старијих особа посебан проблем представља непостојање механизма надзора над домовима за старе који су у приватном властништву, а што отвара простор за бројне злоупотребе и потенцијално кршење права ове категорије грађана/ки, све бројније у Војводини. Прихватилиште за социјално угрожене особе и бескућнике не постоји у чак 80 одсто локаних самоуправа, а овим проблемом нарочито су погођене градске средине. „Грађани/ке Војводине институцији Покрајинског омбудсмана највише се жале на кршење права из тзв. друге генерације људских права, а то су она у економско-социјалној сфери. У време кризе и транзиције нема изгледа да ће се то ускоро променити. Грађани/ке се највише жале и на поступке и области које захтевају системски приступ и време: судски поступци – над којим омбудсмани нигде у свету немају надлежност – трају годинама и тиме обесмишљавају систем заштите права грађана/ки, док питање повраћаја земљишта, односно реституције још увек законски није адекватно решено. Нови закон у области грађевинарства обећава солидна решења, али он тек треба да заживи. У међувремену, грађани/ке се у све већем броју жале на немогућност остваривања права управо у овим областима, " закључио је заменик за опште надлежности Драгомир Секуплић. Извештај Покрајинског омбудсмана за 2010. годину, као и сви посебни извештаји и истраживања, доступни су на сајту институције.