Нови Сад, 22. фебруар 2013. – Потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Горан Јешић, на данашњој конференцији за новинаре, поздравио је одлуку о повлачењу контаминираног млека са српског тржишта и запитао се због чега то није урађено по добијању резултата анализе млека јер, према његовим речима, скривање таквих података је кривично дело. На конференцији су учествовале и проф. др Јованка Левић, директор Научног института за прехрамбене технологије и проф. др Анка Врањеш са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
quot;Политичко спиновање разумем – велики интереси су у питању, а мој једини интерес је да радим у корист грађана и грађанки Војводине. Као покрајинском секретару, дужност ми је да све податке које имам, у складу са Законом о доступности информација од јавног значаја, и објављујем. Проблем са афлатоксином у млеку у потпуности је решив и предстојеће активности биће усмерене на добијање исправног млека, али и на заштиту фармера и сточара", изјавио је Горан Јешић.Јешић је навео да је анализа млека затражена и од Института за прехрамбене технологије (ФИНС) у Новом Саду, а нови резултати су, како је рекао, онакви какви су и очекивани. Стога је на састанку код председника Владе АП Војводине одлучено да се формира радна група – експертски тим, који ће интензивно радити на отклањању последица појаве афлатоксина у намирницама за исхрану људи и животиња. Институт за прехрамбене технологије ће бесплатно испитивати сточну храну код наших фармера и на основу те анализе, експертска група ће имати задатак да дефинише препоруке како да се отклони проблем. Јешић је рекао да инсистира да Влада Србије натера прерађиваче млека да, на основу уговора, и даље од сељака откупљују и субвенционишу млеко, при чему трошак треба да преузме Влада Републике Србије и велики прерађивачи млека."Сељаци морају добити свој новац," сматра Јешић, "а ми у Влади Војводине ћемо, уз стручну помоћ, финансирати код малих произвођача употребу супстанци које омогућавају да квалитет исхране стоке буде бољи, а самим тим и исправност млека. Дакле, радна група коју смо формирали у Влади АП Војводине, током следеће седмице, даће предлог мера за побољшање хранива за стоку и за те намене издвојити потребна средства".Горан Јешић је поновио да је проблем апсолутно решив и сада, али да би се лакше решио да је ресорно министарство већ у септембру реаговало, када су због афлатоскина враћене огромне количине кукуруза намењеног извозу."Сада морамо ићи од домаћинства до домаћинства и то пољопривредне произвођаче неће коштати ништа. Кренуће се прво од великих, јер су они највећи дистрибутери млека ка млекарама, па онда код мањих, са пет и десет крава. Покрајина ће финансирати набавку супстанце за побољшање квалитета хране, ако се анализом утврди да је потребна. Такође, тражићемо од Владе Србије да се сељацима испоручи исправан кукуруз из робних резерви и да се то храниво бесплатно уступи свим фармерима у Србији. Сељак не сме да трпи ни једног дана, не сме да буде оштећен ни за динар. Ово морају да истрпе они који контролишу квалитет млека, чији се обрти мере на стотине милиона евра и Влада Србије која је толерисала прерађиваче као монополисте и скривала податке, или није реаговала кад је било време", рекао је покрајински секретар за пољопривреду.Директорка Научног института за прехрамбене технологије (ФИНС) у Новом Саду проф. др Јованка Левић навела је да је Научни институт спреман да помогне и да су већ успоставили контакте са фабрикама сточне хране. На Институту су тестирани сви апсорбенси микотоксина на нашем тржишту, како би били спремни да пруже валидне препоруке за њихову примену, у овом случају за апсорбовање афлатоксина. "Већ јутрос су наши стручњаци кренули на терен на узорковање хране за стоку," рекла је Јованка Левић.Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Анка Врањеш најавила је да ће наредне недеље почети са испитивањем млека. "Прва реченица у Правилнику о квалитету млека каже да млеко мора да потиче од правилно храњених, здравих животиња, чијој храни ништа није додато ни одузето. Млеко треба да буде нешто најздравије. Све морамо учинити да ту дефиницију обезбедимо, а не да размишљамо о томе која доза сме бити дозвољена. Најбоље да афлатоксина нема у нашем најздравијем производу, кога препоручујемо најосетљивијој популацији. Зато је јако добар предлог да проблем решавамо код произвођача", рекла је др Анка Врањеш.Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство намерава да испита све могућности за смањивање концентрације афлатоксина у храни за људе и животиње. До сада су ангажоване четири лабораторије, које раде на узорковању и испитивању узорака млека са територије АП Војводине, ангажон је Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду, као и новосадски Пољопривредни факултет, како би радили на узорковању сточне хране, пре свега кукуруза. На тај начин обезбеђена је бесплатна анализа и резултати с којима се може обезбедити следљивост научног и практичног поступка умањивања концентрације афлатоксина у сточној храни. Институт за прехрамбене технологије је већ ангажовао стручњаке који ће, на основу списка уматичених грла, посећивати произвођаче млека у АП Војводини и бесплатно узимати узорке за испитивење.На конференцији за новинаре је речено да је кључна тачка стратегије борбе са микотоксинима – контрола критичних тачака у ланцу исхране, како би обезбедили сигурни производи за људску исхрану. Након тога се ради предикција нивоа ризика на основу процене фактора ризика. Сада је неопходно обухватити све млекаре које постоје у Србији и видети да ли је млеко пореклом од тих млекара проверено на присуство АФМ1. Мора се наставити у наредном периоду са веома оштром, континуираном контролом свих млекара, јер ће се контаминирани кукуруз још дуго налазити на тржишту. Неопходно је поново проверити кукуруз, силажу, или друге потенцијалне житарице, које нису контролисане на АФБ1, а било би добро то урадити и на друге микотоксине, речено је. Узорковање се мора веома пажљиво спровести и то морају да ураде обучени и искусни инспектори јер је правилно узорковање често најбитније. Кукуруз је потребно проверити поново, због регистрованих великих температурних разлика, због чега је могло доћи до контаминације и оног кукуруза који је проглашен за исправан.