Нови Сад, 25. мај 2012. – Канцеларија за инклузију Рома Владе АП Војводине обележава шест година рада и годишњицу издавања месечне интерне публикације „Декада Рома у АП Војводини". Тим поводом је организована конференција за новинаре, на којој су о резултатима, проблемима и даљим плановима говорили покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и директор Канцеларије за инклузију Рома Душко Јовановић.
Сумирајући резултате досадашњих активности које су се односиле на унапређење положаја Рома, покрајински  секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је рекао:- Желим да из угла Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова који је и основао ову Канцеларију, осветлим оне проблеме са којима се суочавамо. И поред тога што смо постигли изванредне резултате, сматрам да смо још увек на пола пута и питање је да ли смо дошли до пола пута. Први разлог је што смо стартовали из изузетно тешке ситуације, што је положај ромске националне заједнице деценијама био забушуриван и гуран под тепих. Деценијама се сматрало да та национална заједница треба да да живи на начин како је живела и како, на жалост и дан-данас живи. И када смо пре шест година одлучили да организовано кренемо у решавање проблема, знали смо шта нас чека. Знали смо да свака активност коју предузмемо је кап у мору, да је обим проблема толико велик да нећемо брзо моћи да кажемо да смо проблем решили чак и у његовом малом делу. Шест година улажемо изузетне напоре да покренемо ромску националну заједницу. За тих шест година постигнути су изузетни резултати. Све је активирано, али нам још увек недостаје свест о значају оног што радимо.Васин је истакао: – Прво апелујем на свест друштва која још увек није довољно изражена, још увек не схвата колико је значајно помоћи Ромима. Војводина, односно Влада Војводине, председник Владе АПВ, чини ми се да својим примером шаљу веома позитивну поруку и показују колико им је стало до решевања овог проблема. Нисам сигуран да сви у Републици у том обиму прихватају ту поруку.  Довољно је анализирати ситуацију у Војводини и компарирати је са ситуацијом у осталом делу Србије. Нисам сигуран да се у свим деловима Србије схвата значај образовања Рома, запошљавања Рома, оснивања ромских предузећа, информисање Рома и све оно на чему ми инсистирамо.  Нисам сигуран да и у Војводини комплетна јавност схвата значај овог што радимо. Мора постојати општи консензус око тога да је ромска национална заједница најсиромашнија у овом друштву и сходно томе мора јој се највише и помагати. Не сме се дешавати да када помажете у једној средини ромску националну заједницу више него другима, другима због тога буде криво. Суочавамо се данас са ситуацијама да нам се понекад чак приговара да више помажемо Ромима него другима. Такав приговор схватам као комплимент, зато што помажемо онима којима је најтеже. Када ромска национална заједница буде у истој просечној позицији као и друге заједнице, онда та помоћ неће бити већа. – Први мој апел, нагласио је Васин, је да комплетна друштвена заједница схвати да је цивилизацијски проблем један од најболнијих проблема и један од најпречих циљева нам мора бити побољшање положаја оне заједнице која је највише угрожена.  Другу поруку желим да упутим самој ромској популацији. Имам утисак да ни они понекад не разумеју потпуности шта желимо. То није необјашњиво. Ако неко деценијама држи једну заједницу у уверењу да су способни да раде само једну врсту послова, да су предодређени да буду на  нижим степенима образовања, да нису способни да оснивају и воде сопствене радње и предузећа,  онда је нормално да за пет шест година не можете променити такво схватање и улити самопоуздање људима  које ће променити њихово размишљање. Желео бих да не буду ромски родитељи ти који спречавају своју децу да се образују, да ромски челници схвате да сви морају заједно радити да образовање и све о чему сам причао буде приоритетни задатак. Директор Канцеларије за инклузију Рома Душко Јовановић издвојио је оно што је најбитније у досадашњем раду Канцеларије. – И даље смо једина институција, не само у Србији, већ и у читавој Европи, која је  конципирана на овај начин, која се директно бави проблемима ромске  националне заједнице. Наш циљ је да се фокусирамо на неколико важних области да покушамо заједнички да, у сарадњи са домаћим и међународним институцијама, удружењима и појединцима, осмишљавамо такве пројекте који ће имати циљ интеграцију Рома и унапређење положаја свих припадника ромске националне заједнице. Јовановић је подсетио да су Роми и даље најсиромашнија категорија становништва у читавој Европи, највећи број живи у енклавама без основне комуналне инфраструктуре и да због живота у тако екстремно лошим условима, Роми имају најкраћи животни век. И највећа етничка дистанца је према ромске националне заједнице. – Тежимо да уведемо Роме у институције, јер је то једини пут решавања проблема. Пре свих, фокусирали смо се на област образовања. Кад говоримо о основном образовању, ми и даље, на жалост имамо ситуацију да део ромске деце није укључен у образовне институције. Кад говоримо о средњем и високом образовању, успели смо да системски то регулишемо, почев од тога да применом мера афирмативне акције за упис у средње школе, више и на факултете, имамо развијен мехабизам који се примењује. Зато данас имамо преко 300 студената ромске националности на Универзитету у Новом Саду.  У циљу повећања броја ромске деце у школама, Канцералија обезбеђује једнократну финансијску помоћ за најуспешније ученике, студенте и за социјално угрожене. Реализује се и пројекат "Укључивање ромске деце у средње школе у Војводини" који реализује Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице. У Војводини је активан већ пет година. Преко 400 средњошколаца обухваћено је стипендирањем и овим програмом. Прошле  године је 139 ученика ромске националности уписано у средње школе, а 24 бруцоша на прву годину студија.  За нас је изузетно важно да смо  пре три године на Високој школи за образовање васпитача у Вршцу покренули студијски програм за васпитаче на ромском језику – навео је Јовановић. Јовановић је навео да су у области становања настојали да решавају проблеме комуналне инфраструктуре у ромским насељима. Преко 100 милиона динара утрошено је у асфалтирање улица у многим општионама у Војводини. – До краја године очекује нас инвестиција од око 50 милиона динара за још три општине: Бела Црква,  Бачка Паланка и Сента, где ће се асфалтирати улице у ромским насељима. Са Екуменском организацијом спроводи се пројекат "Социјална нклузија и побољшање услова становања у ромским насељима". У десетак општина у Војводини се реализује, сада је у току у Бечеју, а до краја године ће бити спроведен у општинама Оџаци, Пландиште, Рума и Нови Сад. Адаптираће се ромске куће, доградиће се купатила и повезати на канализациону мрежу. У последњих пет година реализовано је пет наменских конкурса за запошљавање, односно самозапошљавање Рома. Основано је више од 70 разних фирми и предузећа. И то се једино примењује у Војводини. У току је реализација пројекта "Повећање запошљивости Рома" кога финансира ЕУ. Има три компоненте: обука за познатог послодавца,  обука за дефицитарна занимања и самозапошљавање Рома. Предвиђено је да се за две године оснује 20 фирми. – Крајем  децембра смо основали првих 10 фирми и пре неколико дана затворен је и други конкурс за отварање још 10 фирми и предузећа. Субвенција је била у износу од 200.000 динара и подршку кроз логистички бизнис-пакет,  рекао је Јовановић. Прошле године покренут је месечник Канцеларије под називом "Декада Рома у АП Војводини" који се штампа на ромском, српском и енглеском језику. У месечнику се представља све оно што се чини да се унапреди положај Рома у Војводини.