Нови Сад, 18. мај – У организацији ОЕБС-а – Мисије у Србији и Независног друштва новинара Војводине, данас је у Новом Саду одржана конференција посвећена Радио-телевизији Војводине под називом "Будућност јавног радиодифузног сервиса у Војводини". У три сесије – о јавном радиодифузном сервису у Војводини, његовој улози из перспективе националних мањина у Војводини, као и у дигиталној будућности, учесници  су наводили проблеме у РТВ, пројекте подршке трансформацији ове куће у радиодифузни јавни сервис. Учесници конференције о будућности јавног радиодифузног сервиса у Војводини су се сложили да се радној групи која припрема Нацрт медијске стратегије, као и релевантним властима упуте препоруке усвојене након дискусије на данашњој конференцији.Модератор конференције, Драгана Николић-Соломон, шеф Одељења за медије ОЕБС-а у Србији, говорећи о теми из назива данашњег скупа је казала:- ОЕБС нема становиште о томе каква треба да изгледа будућност, али зато знамо каква је садашњост. Наиме, ОЕБС већ четири године, заједно са значајним стручњацима из ББЦ-а, учествује на трансформацији овог јавног сервиса, који је, морамо рећи истину, имао мање пажње од донатора него РТС, а има исте услове као и јавни сервис у Србији, а то су застарела опрема, разрушена инфраструктура и вишак запослених. Радио-телевизија Војводине је добила значајну пажњу од ОЕБС-а, пре свега зато што је сервис који емитује програм на 10 језика националних мањина. Данас желимо да чујемо од грађана Војводине, од медијских стручњака, од цивилног друштва, од  Рика Томпсона који већ четири године учествује у трансформацији РТВ, од представника међународних донатора као што је Рич Мек Клир, директор ИРЕX-а у Србији, која су њихова искуства и каква је будућност јавног сервиса у новом дигиталном добу које нас чека.Истовремено, изражавамо забринутост због поновне смене менаџмента која се дешава у РТВ, која је за сваку телевизију један тектонски поремећај, који се апсорбује дуго времена и који негативно утиче на рејтинг телевизије. То је, пре свега, резиме данашње конференције – рекла је Драгана Николић Соломон. – Медији на Балкану добијају све већу пажњу, не само међународних организација, као што су "Репортери без граница", ОЕБС и сличних. Стање слободе медија на Балкану постаје једна жижа размишљања ЕУ у придруживању ове земље. Наравно да и данас морамо да се запитамо до које мере сами новинари-уредници утичу на  садржај својих емисија, а ако не, ко утиче на садржаје јавног сервиса, рекла је шефица Одељења за медије ОЕБС-а.Учеснике су поздравиле Маја Седларевић, потпредседница Скупштине Војводине и Ана Томанова Маканова, потпредседница Владе Војводине.- Интерес Војводине свакако јесте постојање јавног радиодифузног сервиса, изјавила је Маја Седларевић, и то, ни у ком случају, не сме да буде доведено у питање.  Јавни сервис је не само потреба грађана, него је део културног и сваког другог идентитета Покрајине. Оно на чему увек инсистирам када говорим о јавном сервису Војводине јесу три принципа: један је одговорност, која подразумева и остала два принципа, а то су професионализација и деполитизација која је неопходна у медијској сфери уопште. Ана Томанова Маканова је изјавила да је ситуација сложена, пошто Србија нема медијску стратегију. Према њеним речима, с нестрпљењем се чека нацрт медијске стратегије, који је најваљен за јуни.- Ми у Војводини смо припремили нацрт покрајинске медијске стратегије, која ће бити саставни део националне стратегије развоја медија. Након доношења стратегије и одговарајућег акционог плана, мењаће се и медијски закони – изјавила је потпредседница Владе Војводине и нагласила да треба за полазну основу имати да програме јавних сервиса финансирају сами грађани. Наша је обавеза да изградимо систем и програмски концепт како бисмо испунили медијске потребе свих грађана Војводине, а то значи и свих оних који се изјашњавају као припадници етничких заједница, а то је 34 посто становништва. Више од 60 година се емитује програм на Радио Новом Саду и више од 25 година се емитује програм на Телевизији Нови Сад  на језицима етничких заједница. Сада је то јавни сервис који мора да води рачуна о томе да производи програм који ће да задовољава стандарде и квалитете не само информативног програма, већ и свих других сегмената које јавни сервис мора да обједињује. Јавни сервис мора да има програме које не нуде комерцијалне телевизије: да негује мултикултуралност, да негује стандарде књижевног језика на којима се програм емитује – рекла је Ана Томанова Маканова.Директор Т-Медиа, бивши уредник ББЦ Рик Томпсон, као координатор, говорио је о пројекту "Јавни радиодифузни сервис у АПВ и пројекат развоја РТВ Војводина", који је започет 2007. године. Тада су затечени веома лоши услови и демотивисаност запослених. Почело се са тв-вестима, уведени су он-лине сервиси, одржани су семинари за уреднике информативног програма, уведено је модерно презентовање вести, уведен је координисан пријем вести и реклама, одржано се пуно радионица за људе који праве програм, отворено је ново одељење за промоцију програма, унапређен је технички пренос програма, рад у студију је реорганизован, одржани су семинари за оне који се баве графичким радом, одржана је радионица за видео-новинарство, редизајнирана је магазинска врста програма, студио И и студио ИИ су дигиталозовани, развијена је мрежа регионалних сарадника. У Радио Новом Саду, уз подршку ИРЕX-а, одржани су семинари за уреднике, посетили су ББЦ и формирана је централна информативна редакција. Број запослених се смањује, па је финансирање стабилније. Али, по речима Рика Томпсона, приход за две телевизије и 3 радија у систему јавних сервиса је недовољан. Томпсон је навео и податке који говоре и повећаној гледаности програма ТВ Војводина, као доказу успешности спроведених промена. На крају, Томпсон је закључио да је смена руководства успорила пројекат транзиције, недостаје предајничка мрежа, недостаје нова зграда, а уређивачка независност је под знаком питања.Драгана Николић Соломон изјавила је да су ОЕБС, УСАИД, ИРЕX  до сада у трансформацију РТВ уложили пола милиона евра.Према речима Рича Мек Клира, ИРЕX од 1997. године пружа подршку медијима у Србији, а програми на језицима националних мањина били су разлог да се помогне и Радио Нови Сад.На конференцији су учествовали Ласло Вегел, књижевник из Новог Сада, Жужана Серенчеш из НДНВ, Светлана Лукић Петровић, председник Програмског одбора РТВ, уредници и новинари РТВ-а, као и представници националних заједница и новинари.