Нови Сад, 15. април – На данашњој конференцији за медије ресорни покрајински секретар др Слободан Пузовић најавио је планиране активности Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој између Светског дана планете, 22. априла и Светског дана заштите животне средине, 5. јуна. – Поводом Дана планете Секретаријат у сарадњи са Покретом горана, Националним парком Фрушка гора и Заводом за заштиту животне средине, 21. априла, организује велику еколошку акцију у границама Националног парка Фрушка гора. Поред тога, 28. априла, планирана је презентација едиције под називом "Рамсарско подручје Стари Бегеј – Царска бара", која је посвећена највреднијим воденим стаништима у Војводини – најавио је др Слободан Пузовић. Након тога, 29. априла, на Иришком венцу планирано је отварање Информативног центра Националног парка Фрушка гора, док ће 22. маја, на Светски дан биодиверзитета, у сарадњи са Општином Пећинци, Заводом за заштиту животне средине и Министарством животне средине, бити отворен Визиторски центар у Специјалном резервату природе Обедска бара, са системом туристичких пунктова, осматрачница, едукативних стаза и сл.
– На Светски дан реке Саве, 1. јуна, биће промовисан велики међународни пројекат, који је пред усвајањем у Међународном фонду Еконет код Холандске владе. Реч је о пројекту вредном 100 хиљада евра, и значајном за унапређење стања природних добара и животне средине – рекао је Пузовић и најавио да ће 5. јуна,  када се обележава Светски дан заштите животне средине, бити одржана трибина у оквиру програма "За чистију И зеленију Војводину", посвећена уклањању отпада, подизању ваншумског зеленила, рециклирању, уништавању амброзије.
На конференцији је представљен и пројекат "Прелиминарна квалитативна и квантитативна анализа процедних вода и гасова са депоније у циљу успостављања континуалног мониторинга". Пројекат је финасирао Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, а реализовао га је Департман за инжењерство за  заштиту животне средине, Факултета техничких наука. Циљ пројекта је снимање стања и успостављење систематског мониторинга који би пратио утицај дивљих и санитарних депонија на животну средину.
Према речима доц. др Горана Вујића, са Департмана за инжењерство заштите животне средине, у првој фази пројекта, идентификацијом дивљих депонија ГПС методом утврђено је да Војводини има укупно 569 депонија, од којих су 524 дивље. У следећој фази, у оквиру мониторинга квалитета животне средина, урађено је узорковање и анализа процедних вода са депонија у Кикинди, Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Панчеву, Суботици, Футогу и Сечњу.
– Резултати анализе узорака воде из пијезометара и филтриране воде са једине санитарне депоније у Војводини (депонија у Кикинди), и осталих посматраних депонија, указују на неупоредиво већу загађеност земљишта и подземних вода, услед постојања депонија које не задовољавају санитарне критеријуме – рекао је Вујић. – С обзиром на то да се ради о прелиминарном мониторингу, и имајући у виду чињеницу да је узорак од 7 депонија недовољан за извођење генералних закључака, неопходно је да се узорковање процедне воде и воде из пијезометара, као и депонијских гасова, који у знатној мери повећавају опасност од пожара и експлозије, уради и у летњем периоду, у условима  повишене спољње температуре и влажности ваздуха.