Нови Сад, 28. април – Уочи постављања изложбе „Копије зидног сликарства манастира Бођана из колекције Галерије Матице српске" у Сентандреји (Мађарска), одржана је конференција за новинаре, на којој су говорили покрајински секретар за културу и јавно информисање, Милорад Ђурић, управница Галерије Матице српске, Тијана Палковљевић и музејска саветница Драгојла Живанов.Изложба ће бити отворена 29. априла 2011. године, у Српском црксвеном музеју у Сентандреји. На отварању ће говорити Његово преосвештенство епископ будимски Лукијан, градоначелник Сентандреје Диц Ференц, покрајински секретар за култууру и јавно информисање Милорад Ђурић и државна секретарка Министарства културе Републике Србије, Снежана Стојановић Плавшич. Изложба ће бити отворена до новембра, а реализацију Изложбе помогао Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, Министарство културе Републике Србије и Самоуправа Срба у Мађасркој. Иначе, поред потписаних и текстуалних легенди на српском, мађарском и енглеском језику, изложба је употпуњена и виртуелном посетом манастирској цркви, која пружа увид у простор наоса и даје визуелни контекст изложбеним експонатима.
Изложбу „Копије зидног сликарства манастира Бођана из колекције Галерије Матице српске" заједно приређују Галерија Матице и Музеј Српске православне епархије будимске.
Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић рекао је да је један од циљева културне политике у Војводини, очување културног наслеђа, али и његова презентација. Овај пројекат има за циљ презентацију културног наслеђа, али и подршку српској мањини у Мађарској. – Обележавањем тачака нашег културног простора, који се не поклапа увек са државним границама, помажемо нашим људима који живе ван граница наше земље да се осећају делом једне културе. С друге стране, ово је прилика и да се грађанима Мађарске, али и људима из других држава, пружи прилика да виде и да се упознају са нашим културним наслеђем, истакао је Ђурић. Он је изразио наду да ће и убудуће бити сличних пројеката, које ће Влада АП Војводине подржати.
– Сарадња Галерије Матице српске и Музеја српске православне епархије будимске у Сентандреји траје већ деценијама и заједничким пројектима радило се веома много на промоцији културне баштине која представља велико културно наслеђе српске културе XВИИИ века, рекла је управница Галерије Матице српске, Тијана Палковљевић. Сентандреја је било важно упориште и центар за Србе у XВИИИ веку. Срба у овом подручју има све мање, али српска култура опстаје, а сарадњом са Музејом треба да се подржи очување културе, као и да се пружи подршка српском становништву које тамо живи. Тренутно се реализује пројекат "Заштита и презентација културног наслеђа Срба у Мађаркој (2009-2012)", у оквиру којег се тренутно рестаурира одабрана збирка икона из сентандрејског музеја. Ова збирка ће бити део нове поставке музеја после 2012. године, у згради Препарандије, која је 2010. године враћена у власништво Будимској епархији. Сарадња Галерије Матице српске и сентандрејског музеја довела је до идеје да се овај простор стави одмах у музејску функцију, у оном делу у којем за то постоје услови. Копије зидног сликарства манастира Бођани биће изложени у овом делу музеја, и оне су добра тема и интересантна прилика да се представи део културног наслеђа настао у Бођанима, а да се прикаже у Сентандреји, где у истом том времну настаје један важан део културне историје XВИИИ века, тако да се пружа могућност за повлачење паралела.
– Ова изложба садржи 39 копија зидних слика из манастира Бођана, и део су збирке копија зидног сликарства XВИИИ века Галерије Матице српске. Формирање Збирке започето је 1956. године, у намери да се што целовитије представи национална уметност новог доба и да се прикажу значајни споменици српског зидног сликарства са подручја Карловачке митрополије. Више од две деценије, копије зидних слика манастира Бођани, чији су аутори сликари кописти јеромонах Наум Андрић, Зденка Живковић и Станислав Чавић, чиниле су део сталне поставке српског сликарства XВИИИ века Галерије Матице српске.
Зидним сликарством манастира Бођани из XВИИИ века, започела је реформа српског зидног сликарствау областима Карловачке митрополије и отворено је ново поглавље у историји српске ликовне културе. Осликавање цркве Ваведења Богородице манастира Бођани 1737. године, поверено је Христофору Жефаровићу, свестраном уметнику, који је био у служби владике Карловачке епархије и митрополије.
/ Нови Сад, четвртак, 28.04.2011
