Поводом 1. децембра, Светског дана борбе против AIDS, Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију организовао је конференцију за новинаре на којој је представљено стање у нашој покрајини и активности на превенцији ове болести. Испред ресорног секретаријата и Покрајинске комисије за ХИВ, о овој теми говорио је др Рајко Булатовић. Медијима су се обратили доц. др Предраг Ђурић, председник Покрајинске комисије за ХИВ, проф. др Снежана Бркић, Клиника за инфективне болести КЦ Војводине и Вукашин Гроздановић, представник војвођанске ХИВ мреже.
Др Предраг Ђурић дао је кратак преглед епидемиолошке ситуације ХИВ инфекције на територији АП Војводине, изневши да је од 1985. године у нашој покрајини дајагностиковано 396 случајева заражених ХИВ вирусом. Тренутно 267 грађана у нашој покрајини зна да живи са ХИВ-ом. Према речима др Ђурића, у првих једанаест месеци 2013. године, у Војводини је забележено 26 нових инфекција. Претпоставља се да је реалан број људи који живи са ХИВ-ом двоструко већи од оних који знају да живе са овим вирусом. Како је истакао, овогодишња кампања поводом 1. децембра реализује се под слоганом „Ниједан живот изгубљен због ХИВ-а!“, са циљем да се не све особе које су некада имале незаштићен сексуални однос или размењивали прибор за употребу дрога апелује да се тестирају на ХИВ. У случају ране дијагнозе ХИВ инфекције, особама које живе са ХИВ-ом може се понудити ефикасна терапија, која је за све наше грађане бесплатна, и на тај начин спречити нежељени исход, а особама које живе са ХИВ-ом омогућити да воде уобичајен и продуктиван живот.
„Нажалост, у 2013. години у нашој покрајини су четири живота изгубљена као последица ХИВ инфекције. По правили се ради о старијим суграђанима где је дијагноза успостављена веома касно“, казао је др Ђурић и поновио да рана дијагноза ХИВ значи и продужетак нечијег живота.
Проф. др Снежана Бркић подсетила је да је први пут 2008. године, на Клиници за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду отворено одељење за лечење оболелих од ХИВ вируса.
“Тешко је пратити проток ових пацијената и њихове миграције, али према тренутним подацима, ми имамо близу 200 пацијената који гравитирају ка Клиничком центру Војводине. Последњих пет година имамо прилив од 20 до 30 нових пацијената годишње. Постоји неколико постеља, јер до сада није било потребе за болничким лечење ових болесника, али планирано је да капацитети буду проширени, јер 40 одсто пацијената долази онда када је њихов живот угрожен. Клинички центар Војводине има одличну сарадњу са Институтом за јавно здравље и другим институцијама и организацијама који су укључени у лечење и подршку оболелима од ове болести. У Србији постоје лекови на позитивној листи за лечење, који су доступни нашим пацијентима. Појавиле су се новије, савременије терапије првог реда у лечењу ХИВ и очекивања су да ће нови лекови стићи на позитивну листу“.
Негативан тренд на који су учесници конференције указали односи се на мали обухват трудница у нашој покрајини, које се тестирају, а то је свега 12 одсто. Стога је упућен апел да се поведе рачуна на овом плану, јер увек постоји бојазан од нових инфекција.
Вукашин Гроздановић из ЈАЗАСА је подсетио да у Војводини постоји низ година Војвођанска ХИВ мрежа, у оквиру које одлично сарађују невладине организације са институцијама система. Порука коју је представник ЈАЗАС упутио је да се заједнички ради и утиче на промене понашања и ставова код људи, као и на подстицању добровољног тестирања и смањењу дискриминације према ХИВ оболелим особама. Највише медијског простора за ову тему је поводом 1. децембра на Дан борбе против сиде, али како је Вукашин Гроздановић казао, кампања за подизање свести у борби против ХИВ треба да тече 365 дана. Како је најавио, ове године на територији наше покрајине ће 36 организација и институција спроводити низ различитих активности поводом кампање за 1. децембар, где је преко 110 планираних активности у преко 40 градова и села широм Војводине. До краја овог месеца планирано је да још 2.000 младих људи прође кроз едукације посвећене ХИВ.
