Нови Сад, 9. децембар – Ове године на Међународни дан људских права, 10. децембар, обележавамо 60 година откако је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о људским правима, темељни међународни документ у области људских права. Широка прихваћеност Декларације у свету чини је основом савремених међународних, државних и регионалних система унапређења и заштите људских права.Схватање и тумачење људских права, онако како их поменута декларација дефинише, се мењају са развојем људског друштва и то по правилу у правцу проширивања њиховог обима, садржине и механизама за њихову заштиту. Стога је рад на унапређењу и развоју културе људских права и њиховој заштити непрекидан процес који треба неговати и прилагођавати специфичним друштвено-историјским, културолошким, економским и другим околностима. Залагање појединки и појединаца као носилаца људских права – индивидуалних или колективних – је у том смислу једнако значајно као и напори које државне институције и цивилни сектор чине у области њиховог остваривања, унапређења и заштите.   Област заштите и унапређења људских права у Србији 2008. године и даље обележава непостојање, односно неусвајање појединих закона од кључне важности за ову област. Међу њима су закон о дискриминацији, о заштити података о личности, о равноправности полова, о омбудсману за децу, о националним саветима, о невладиним организацијама и волонтирању. Институције које се овим питањима баве, попут омбудсмана и повереника за информације од јавног значаја, се и након њиховог формалног установљавања и започињања рада под оваквим околностима суочавају са озбиљним тешкоћама у практичном раду на решавању проблема грађана у односу на институције државе, док невладине организације у оваквим условима улажу велики напор у обезбеђивање даље реализације својих програма и очување свог кредибилитета, а понекад и у борбу за опстанак саме организације након вишегодишњег рада. Међу актуелними темама у области људских права је и законско регулисање, односно изричита законска забрана физичког кажњавања деце, о којој се интензивира јавна расправа и у нашој земљи на разним нивоима. По овом питању се идеја заштите и унапређења права детета у нашој средини суочава са традиционалним схватањима о васпитању деце која често подразумевању занемаривање, селективно уважавање, па чак и драстично кршење елементарних дечјих права.   Аутономна Покрајина Војводина је у 2008. години усвајањем „Стратегије за борбу против насиља у породици и других видова родно заснованог насиља од 2008-2012. године", као и започињањем пројеката који се баве економским оснаживањем жена, направила значајне кораке у области равноправности полова. Ова стратегија је први документ те врсте на неком вишем нивоу државне управе и може да послужи као модел и за израду националне стратегије у овој области. Уз овај позитиван пример рада на унапређењуи заштити људских права, у протеклој години изазов је представљало и питање положаја и рада медија на језицима националних мањина у процесу приватизације. Судбина ових медија је у директој вези са остваривањем права припадника националних мањина на информисање на матерњем језику, као и права на очување културног идентитета и слободу мишљења и говора.   Имајући у виду значај области људских права за интегративне процесе у ЕУ како Србије, тако и Војводине, Покрајински омбудсман је поводом петогодишњице рада институције установио Годишњу награду Покрајинског омбудсмана за развој људскх права на територији АПВ, која ће први пут бити додељена ове године. Сврха награде је да се подстакне рад појединаца и организација на развоју и неговању културе људских права у Војводини.