Председница Покрајинске владе Маја Гојковић обратила се вечерас на Свечаној академији поводом обележавања 150. годишњице рођења српске научнице Милеве Марић Ајнштајн, поручивши да је реч о жени која је својим талентом, упорношћу и генијалношћу оставила неизбрисив траг у историји светске науке.
„Данас не славимо само један јубилеј. Славимо истину да научне идеје надживљују време и подсећамо на то да инспирација и пут успеха могу почети на живописној војвођанској равници, а одјекнути широм света. Славимо и промовишемо Милеву Марић Ајнштајн – нашу суграђанку, нашу научницу, наш понос“, поручила је председница Покрајинске владе.
Она је истакла да ова свечаност није само поглед у прошлост, већ прилика да се подсетимо колико је важно препознати и подржати потенцијал сваког појединца.
„Милева Марић Ајнштајн била је пионирка у времену које није увек разумело женску амбицију, нити је било вољно да прихвати равноправност у научном и академском простору. Упркос свему, успела је да се избори за своје место и допринесе револуционарним открићима која су променилa ток модерне науке“, рекла је председница.
Гојковићева је указала на изазове с којима су се суочавале жене у науци крајем 19. и почетком 20. века, посебно у погледу образовања и професионалног ангажмана.
„Иако постоје блистави примери научница које су оставиле дубок траг, реч је о времену у коме је њихово присуство представљало изузетак, а не правило. Разлози за то били су комплексни и дубоко укорењени у структури друштва, образовања и научних институција тог доба“, истакла је председница, наводећи да су међу најпознатијим научницама из тог периода, које су промениле историју науке, биле и Марија Кири, Лиза Мајтнер, Еми Нетер.
Тако је у време великог научног успеха њеног супруга Алберта Ајнштајна, и деценијама након тога, научни допринос Милеве Марић Ајнштајн био неправедно минимизиран и скрајнут, упркос бројним чињеницама које говоре супротно.
Она је подсетила на то да је Милева Марић била међу првим женама које су уписале циришку Политехнику, оценивши да је њено присуство у једној од најпрестижнијих научних институција тог времена деловало као доказ да жене могу бити потпуно равноправне у математичко-научним дисциплинама.
„Самим тим што је опстала у таквом окружењу, била један од најбољих студената и истрајала у научном раду, представљала је живи контрааргумент дотадашњим предрасудама“, рекла је председница Гојковић наводећи да се не сме заборавити ни Милевин значај у афирмисању начела родне равноправности.
Додала је да је њена улога у развоју идеја родне равноправности била дубоко симболична, историјски важна и снажна. Понајвише због тога што су та начела била оличена у њеном животу, борби и резултатима које је постигла у времену када женама то готово да није било дозвољено.
“Захваљујући свему што је Милева чинила, она је данас инспиративан образац за будуће генерације научница и прототип борбе за видљивост женских интелектуалних достигнућа. Овај јубилеј и Милевино дело обавезују нас да још снажније подржимо младе истраживаче, да наставимо да стварамо услове у којима ће девојчице и дечаци подједнако веровати да је наука простор који их чека и који им припада“, истакла је Гојковићева.
На свечаности у Српском народном позоришту обратио се и председник Владе Републике Србије Ђуро Мацут, који је том приликом истакао да достигнућа и посвећеност Милеве Марић Ајнштајн, упркос тешком животу, данас инспиришу младе генерације да наставе да, својим радом и идејама, обогаћују науку и читаво друштво.
„Њена истрајност, у време када жене нису имале равноправну прилику у домену научних истраживања, показатељ је како истинска жеља и храброст могу савладати све препреке. Зато нас живот и дело Милеве Марић Ајнштајн подсећају на важност континуиране и приоритетне подршке образовању, истраживачком раду наших научника и иновацијама“, рекао је премијер Мацут и поручио да је Србија поносна на бројне научнике који су оставили неизбрисив траг у свету, као и на нашу децу која данас освајају највећа признања и медаље на међународним такмичењима.
Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин истакао је да је Милевина прича прича о храбрости која побеђује друштвене баријере, о знању које руши зидове, о храбром граничарском наслеђу које превазилази време и простор.
“Данас причамо о жени која је са Тителског брега дотакла звезде и ушла у светску историју”, поручио је градоначелник.
