Дан Библиотеке Матице српске, установљен поводом 28. априла 1864. године, када је донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Будимпеште у Нови Сад, обележен је данас свечаном академијом у атријуму Матице српске.

Поздрављајући учеснике академије, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић подсетила је на богату прошлост Матице српске и њене библиотеке и посебно истакла значај њиховог пресељења у Нови Сад.

„То није било судбоносно само за њих и за овај град који, управо од тада, називамо `Српском Атином`, већ и за наш национални корпус у целини. Јер, Матица и њена библиотека су од тада још јаче постали место где се сажима и дефинише наш културни, национални, па и политички идентитет“, рекла је Милошевићева.

На историјат Матице српске и њене библиотеке осврнуо се и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, истакавши значај донаторства у неговању љубави према књизи и проширењу библиотечког фонда, посебно издвојивши дарове владике Платона Атанацковића и Саве Поповића Текелије.

Председник Матице српске Драган Станић је поручио „да отворимо књигу, јер тако отварамо свет“. „Ишчитавањем књиге, открићемо језик и реч, логос од којег је све настало. То је спасоносна мисија књиге, за појединце и народ“, додао је он.

На неопходност поновног усмеравања ка књизи указао је и управник Библиотеке Селимир Радуловић, а на акедмији је уручена и традиционална награда „Златна књига“ Библиотеке Матице српске. Њен овогодишњи добитник је библиотекар и историчар књижевности Лазар Чурчић.