Услед потребе заштите границе ка Турској од 1764. године почео је процес формирања банатске војне границе, која је била део Војне крајине Хабсбуршке монархије,а протезала се у граничном појасу ка Турској од Лике до Ердеља. Војна крајина била је једна велика касарна у којој је становништво живело по војничким законима,а војници из Војне крајине били су на свим ратиштима, где је то Аустрији било потребно током 18. И 19. века.Војну крајину хабсбуршке власти насељавали су становништвом, које је досељавањем преузимало војну обавезу, а у етничком смислу банатска војна граница била је мозаик средњоевропских народа, где су заједно живели Срби, Немци, Румуни,Словаци и Хрвати.
У обележавању 250 година банатске војне регименте данас је у Месној заједници у Томашевцу одржан велики научни скуп на тему „Војна граница у Банату и банатски милитари у XVIII и XIX веку “, на коме су излагања имали бројни историчари, историчари уметности, етнолози, кустоси музеја, а званично је скуп отворио потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић.
„Велика ми је част и задовољство што данас у Томашевцу, месту надомак којег су се одиграле две велике историјске битке, могу да поздравим цењени скуп у име Владе АП Војводине и у име Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Војна граница, као и Војна крајина, део су наше историје и традиције и зато ћемо на данашњем скупу имати прилику да чујемо како се у то време живело, какво је било војничко уређење, какав је био свакодневни живот једног милитара у оквиру војне границе, који су живели ту заједно са својим породицама, као и много других тема везаних за тадашње време. Овом приликом желео бих да нагласим да смо током ове године обележили и 250 година Шајкашког батаљона, укључивањем бројних институција културе, Матице српске, Архива Војводине, локалних самоуправа присетили се на тај начин њиховог постојања,“ рекао је ресорни секретар и додао да ће се на сличан начин обележити и јубилеј банатских милитара, у чији спомен би требало да се среди и једна оригинална милитарска кућа, као Музеј милитара,уколико нам буџетска средства то омогуће. Током наредне године у оквиру овог јубилеја Музеј Војводине организоваће изложбу „Банатска војна граница“, Архив Војводине у сарадњи са ратним архивом из Беча сарађиваће на прибављању грађе о банатској војној граници,која се налази у бечком архиву.Матица српска ће осим одржавања округлог стола на тему“Народна књижевност у банатској војној граници“ издати и два издања „Атлас Баната“ и „Униформе Војне границе“. Радио телевизија Војводине приказаће образовно-документарну емисију о војној граници, док ће Град Панчево направити свечану академију поводом обележавања 250 година Банатске војне границе. Осим њих, у рад су се укључили и Архив Панчева, Архив Зрењанина, Завод за заштиту споменика културе Зрењанина,Народни музеј из Зрењанина, Архив Беле Цркве и многи други. „Због свих поменутих активности о којима ће се током целе наредне године причати поводом овог јубилеја, ја вам данас желим успешан рад и позитивне закључке, јер нас следеће године очекује и обележавање 100 година од почетка Првог светског рата,“ закључио је излагање секретар Славиша Грујић.
Током данашњег заседања одржано је пет панела на тему: Оснивање и темељне претпоставке за функционисање војне границе у Банату о чему су говорили:
– Кристина Менеши, Историјске основе за формирање Војне границе у Банату у XVIII веку
– др Николае Бокшан, Оснивање и организација Банатске војне границе
-мр Миливој Бешлин, Идентитетске и идеолошке претпоставке у функционисању Војне границе у Банату у XVIII и XIX веку
– др Овидиу Рошу, Имовински фонд банатских граничара.
Из историје банатске војне границе причали су:
-др Момир Самарџић, Крајишки идентитети на прелому векова – неколико теза
– др Јон Кржа, Пропутовање једног Француза по Банату. Граничарски регимент из Карансебеша у путописима маршала Мармона
– Срђан Милошевић, Окућје у Србији XIX века: један пример утицаја Војне границе на кнежевину Србију
– Арпад Пача, Борбе око Томашевца у рату и револуцији 1848. године
– Стеван Славнић, Немачко-банатска регимента почетком XIX века у статистици једног Аустријанца.
О свакодневном животу банатских граничара говорили су:
– Људмила Шајтинац, Путевима поморишја – интимно и емотивно / поморишки граничари и њихови потомци у Великокикиндском диштрикту
– Живан Вијатов, Свакодневни живот банатских милитара од 1718. Године.
О демилитаризацији и укидању војне границе у Банату излагали су:
– др Ивана Спасојевић, Банатска војна граница и њено укидање 1872.
– Филип Крчмар, Торонталска жупанија и укидање Банатске војне границе 1872/1873.
Истраживања банатске војне границе била је тема о којој су своје ставове изнели:
– др Милан Мицић, Миграције у Банатску војну границу из других делова Баната по делу Јована Ердељановића „Срби у Банату“
– др Мирчеа Маран, Рад бечког историчара Тринцу Марана на истраживању и објављивању грађе за историју Банатске војне границе
– Богдан Шекарић, Прилог почецима етнографског истраживања Банатске војне границе.
