Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, понедељак, 18.04.2011

Механизми родне равноправности за њихово спровођење у војвођанским општинама

18042011_stantic_rodna_ravnopravnost%20ms

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 18. април – У организацији Центра за подршку женама и Завода за равноправност полова, представљени су резултати Истраживања о капацитетима локалних самоуправа и механизама за родну равноправност за спровођење политике родне равноправости у општинама Војводине. Овом приликом говорили су покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Томислав Стантић, правна експерткиња проф. др Маријана Пајванчић, као и директорка Центра за подршку женама Марија Срдић и директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки.Истраживање је саставни део пројекта „Јачање институционалних механизама за родну равноправност и спровођење политике једнаких могућности на локалном нивоу", који партнерски реализују Центар за подршку женама и Завод за равноправност полова. Спроведено је током марта 2011. године у свих 45 војвођанских општина, уз финансијску помоћ Амбасаде Краљевине Норвешке. Пројекат је вредан 14.210 евра, од чега је Амбасада Краљевине Норвешке у овој фази одобрила 12.500 евра, док се остатак финансира из домаћих средстава.
Кључне активности у овом пројекту су истраживања о стању, развијености и активностима механизама за родну равноправност, одабир 7 до 9 општина у којима ће се радити на формирању тела за родну равноправност и 5 до 7 општина у којима ће се унапредити рад постојећих механизама. Потом следи израда приручника за примену политике родне равноправности и једнаких могућности на локалном нивоу, као и реализација семинара. Семинар је намењен члановима тела за родну равноправност, запосленима у локалној администрацији и представницима цивилног сектора. Такође, вршиће се и консултатнски рад у општинама на припреми конкретних одлука, планова и програма од значаја за ову област.
Прва фаза обухвата активности које се реализују у периоду децембар 2010 – јул 2011, са намером да се настави и друга фаза пројекта, у трајању од јула до децембра 2011. године.
Циљ пројекта је да се разноврсним активностима унапреди капацитет општинских тела за родну равноправност, тамо где она постоје, односно да се подстакне и убрза њихово формирање тамо где механизми још увек не постоје. Само Истраживање је спроведено са циљем да документује развијеност и досадашње активности механизама за родну равноправност у општинама Војводине, као и да идентификује капацитете општина за спровођење политике родне равноправности на локалном нивоу.Истраживање је поверено трочланом тиму којим је руководила социолошкиња Вишња Баћановић, самостална стручна сарадница у Секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова, а чинили су га још и мр Драгана Тодоровић, експерткиња за родну равноправност и сарадница у Заводу за равноправност полова и Драган Божанић, социолог и самостални стручни сарадник у Секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова. Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Томислав Стантић је рекао да се механизми за спровођење родне равноправности у Војводини спроводе лакше од 2009. године, када је донет Закон о равноправности полова, али резултати још увек нису довољно добри. – Чак и тамо где постоје основане комисије или савети за родну равноправност, то, обично, не заживи у пуној мери, и веома мало се утиче на стратешка документа, јер без уградње рада у тај документ, није могуће озбиљно се кандидовати ни за већу количину новца, нити за већи утицај. Са друге стране, није довољно развијена сарадња између тих тела у различитим општинама, што је део посла у коме ће учешће Покрајинског секретаријата за међуопштинску сарадњу и локалну самоуправу бити од користи. Један од већих проблема су финансијска и институционална одрживост пројекта – што су сегменти на којима мора да се ради, рекао је Стантић и додао да овакви скупови могу значајно да допринесу одрживости пројеката. – Важно је да се у локалним самоуправама успоставе механизми родне равноправности, јер се тиме обезбеђује институционални оквир. Родна равноправност је само један сегмент социјалне кохезије, што је политика ЕУ, која каже да је потребно уједначити услове деловања свих социјалних група, и да само то доноси резултат.

fixed-img