Нови Сад, 30. јул –  Покрајински секретар за културу МилорадЂурић  изјавио је приликом данашњегобиласка Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду, да ће једна од главнихделатности новооснованог Покрајинског секретаријата за културу бити оснаживањекултурног система у Војводини. Стога са сарадницима обилази институције културечији оснивач је АП Војводина, наког чега ће уследити и обилазак и упознавањеса стањем у свим релевантним културним институцијама у Војводини, како би сесагледало садашње стање и сачиниле припреме да се у буџету АП Војводине за2009. године обезбеде средства, већа него до сада, која ће пратити развојнустратегију у овој области. Наиме, према речима секретара Ђурића, до краја годинеби требало да буде донета Стратегија развоја културе у Војводини, важногдокумента на основу кога ће се сачинити акциони плановии у складу са њима ифинансирање културе.Осврнувши се на посету министра културе Небојше Брадића Извршном већу Војводине,Ђурић је поновио да постоји сагласност о сарадњи на свим нивоима власти, радисинхронизације институционалних услова за културну делатност. – Охрабрује велика пажња медија који прате обилазак установа културе. Онасе уклапа у оснажени ентузијазам за концентрованије бављење овом облашћу уИзвршном већу Војводине – рекао је Ђурић.Директорка Спомен-збирке Павла Бељанског др Јасна Јованов је изјавила даће делегацију Покрајинске владе упознати са радом, стратегијом развојаГалерије, као и проблемима са којима се суочава. По њеним речима, акценат битребало ставити на осавремењавање музеолошког рада, који је веома битан, иакосе не види, али и на снажнију медијску активност, која је једна "одслабијих карика" у раду Галерије.Спомен-збирка Павла Бељанског је основана 1961. године на основупоклон-збирке коју је дипломата и колекционар Павле Бељански поклонио српскомнароду 18. новембра 1957. године. У Спомен-збирци Павла Бељанског заступљенасу врхунска дела српског сликарства из периода од прве до седме деценије XXвека. Колекција хронолошки започиње сликама прве генерације модерниста(Надежда Петровић, Милан Миловановић, Коста Миличевић), наставља се делиманајзначајнијих представника међуратне српске уметности (Сава Шумановић, МиланКоњовић, Петар Добровић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Петар Лубарда, СретенСтојановић, Ристо Стијовић) и радовима уметника који хронолошки прелазе у другуполовину XX века (Зора Петровић, Лиза Крижанић, Живко Стојсављевић, МиленкоШербан, Љубица Сокић).