Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, уторак, 27.09.2011

Милорад Ђурић отворио изложбу ”Грађански модернизам и популарна култура”

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 27. септембар 2011.године – У Галерији Матице српске вечерас је отворена изложба “Грађански модернизам ипопуларна култура: епозиоде модног, помодног и модерног (1918–1941)&рдqуо; ауторке дрСимоне Чупић, која има за циљ да кроз ликовни материјал и одабрана делаприкаже историјске догађаје и друштвене промене које су се у српској срединиодиграле у периоду између два светска рата. Истовремено, овом изложбом Галеријаће се укључити у месец моде, који ће у читавој Србији бити приређен у поводуодржавања међународне музејске конференције посвећене одевању. Изложбу је отворио покрајински секретар за културу и јавноинформисање, Милорад Ђурић, а о поставци и публикацији која прати изложбуговориле су управник Галерије Матице српске, мр Тијана Палковљевић и ауторизложбе, др Симона Чупић.Покрајински секретар за културу и јавно информисање, Милорад Ђурић рекаоје да период који је овом изложбом обухваћен, није био узбудљив само за нашуземљу, него за читав свет. У том периоду долази до комуникационе експлозије,јер штампа бива све развијенија, појављује се радио, а филм постаје популарнауметност.– Много тога се ускомешало у времену када се европска култура уопштеотворила за ваневропске обрасце, попут афричке уметности и оријенталних утицаја.С друге стране имамо нашу српску културу, која се управо утврдила узападноевропским обрасцима у жељи да превазиђе оријентално и турско наслеђе сапочетка 19. века, и сада бива помало затечена доласком свих тих неевропскихдетаља европске популарне културе – рекао је Милорад Ђурић. Он је додао да се управоу том динамичном односу крије највећа вредност анализе овог периода, која јенаправљена кроз изложбу и публикацију, односно како је то што се рађало усветској култури, утицало на саму српску културу у време зачетка поп културе ипочетака једног културног, комуникацијског и друштвеног убрзања, које ћепотрајати током читавог 20. века.
Управник Галерије Матице српске, мр Тијана Палковљевић рекла је даконцепт изложбе води ка промишљању бројних нових интерпретација, какопојединачних опуса, тако и представљених радова.- Публикација “Грађански модернизам и популарна култура: епизодемодног, помодног и модерног (1918-1941)&рдqуо; представља један од могућих искорака.Овог пута тај искорак начињен је у сферу популарне културе, забаве, моде,филма. Презентовањем и анализом широког спектра друштвених дешавања,реконструисана је атмосфера времена кроз интерпретацију свих феномена модерностиистовремено – рекла је Тијана Палковљевић.Аутор изложбе, др Симона Чупић рекла је да је крај Првог светскограта означио је почетак периода убрзане модернизације српског друштва, макар уњеним спољним манифестацијама. Простори јавног окупљања и још више јавнезабаве сведочанства су нових, модних и помодних дешавања, као и новихинтересовања, животног стила и организације слободног времена који постајустатусни симболи и елементи препознавања модела живота европеизираногнарастајућег грађанства.
– Тематски груписана око догађаја из домена популарне културе (нпр. гостовањеваријете ведете Џозефине Бејкер, долазак тениског првака Анри Кошеа, отварањеЗоолошког врта у Београду) и могућности њиховог преношења на поље визуелнихуметности – слика, филмова, фотографија, дизајна – улога модног и помодног уконструкцији грађанског идентитета српског друштва овом приликом представља секао оличење новог друштва – рекла је де Симона Чупић и додала да су крознераскидиву везу популарне културе, уметности и друштвених и историјскихприлика, наглашене особености грађанске културе, као нове и модерне пројекцијестварности, уобличене визуелном интерпретацијом урбане свакодневице међуратнеепохе. На изложби, груписаној у неколико целина представљено је педесетакрадова – слика и цртежа из фондова Галерије Матице српске, Народног музеја,Музеја савремене уметности, Музеја примењене уметности, Народног позоришта,Галерије “Милене Павловић Барили&рдqуо;, Галерије “Сава Шумановић&рдqуо;, Спомен-збиркеПавла Бељанског и приватних колекција. Уметничка дела употпуњена су нацртимаза украсне кутије из Музеја примењене уметности, као и новинским илустрацијамаиз тадашње штампе, а током поставке емитован је филм “Тропска сирена&рдqуо; с ЏозефиномБејкер из 1927.
Изложба је отворена до 20. Октобра уз бројне пратеће програме, каошто су предавања, стручна тумачења изложбе и пројекције филмова.  

fixed-img