Београд/Нови Сад, 10. фебруар – Покрајински секретар за културу ијавно информисање Милорад Ђурићотворио је у Музеју Народног позоришта у Београду изложбу „Позорје ЛазеКостића“.Ђурић је овомприликом истакао да је на културној сцени Војводине током 2010. и 2011. годинебио организован низ догађаја и пројеката који су имали за циљ да сачувајууспомену на Лазу Костића.
– Ми сматрамо дасећање на великана наше историје чини наш културни идентитет јачим, аистовремено нас и охрабрује за пројекте у будућности. Веома ми је драго да ћеову изложбу током маја видети и публика у Лондону. Ако ичим треба да сепредставимо тамо, онда је то свакако Лаза Костић – оценио је Ђурић и нагласиода су уметност и култура сфере које у значајној мери могу да промене и поправе сликуСрбије у свету.
Управник Народногпозоришта Божидар чуровић је изразиозадовољство што је једна овако значајна изложба отворена баш у Музеју Народногпозоришта, који је, како је нагласио, за нешто више од годину дана од када јеотворен, постао један од значајнијих музеја у Србији. Од тада до данас, разнепрограме Музеја Народног позоришта видело је више од 20.000 посетилаца.
чуровић је подсетиода Музеј има веома добру сарадњу са Позоришним музејем Војводине и Фондом„Лаза Костић“ који су организатори ове изложбе. Такође, напоменуо је чуровић даНародно позориште, у копродукцији са Фондом „Лаза Костић“ и Глоб театром,спрема Шекспирову драму „Хенри ВИ“ која ће 11. маја, у режији НикитеМиливојевића, премијерно бити изведена у Лондону у оквиру Културне олимпијаде,пратећем програму Олимпијских игара.
ДиректорПозоришног музеја Војводине и аутор изложбе „Позорје Лазе Костића“ Зоран Максимовић изразио језадовољство досадашњом сарадњом са Народним позориштем и његовим Музејом иистакао да она „иде узлазном линијом, а красе је један професионални ипријатељски однос“.
Максимовић је додао да овеизложбе не би било да уз себе није имао један фантастичан тим људи који му јепружио огромну помоћ.

ПредседницаФонда „Лаза Костић“ Снежана Спасојевићговорила је о значају славног песника за српску културу уопште и том приликомје напоменула да се он, „још као седамнаестогодишњи дечак упустио у откривањеи превођење Шекспира у жељи да приближи те две културе и те две нације“.
Она је казала да ће током Културнеолимпијаде, која ће бити отворена на Шекспиров рођендан 23. априла и трајаћешест недеља, на сцени Глоб театра бити одиграно свих 37 комада најпознатијегбарда енглеске и светске књижевности, у извођењу позоришта из свих деловасвета.

Оснивач Фонда„Лаза Костић“ и његов уметнички директор МаринаМилић Апостоловић напоменула је да сарадња са Глоб театром почела уоктобру 2010. године када је разговарала са Томом Брцом, који је припремаоКултурну олимпијаду. и том приликом јој понудио сарадњу.
– То је била наша стратешкаодлука, јер смо сматрали да је Лаза то заслужио. Иако његова нога никада нијекрочила на енглеско тло, Лазин дух је цео његов живот био у Енглеској. За насје важно што ћемо 9. маја у Глоб едукационом центру у Лондону представитиизложбу о Лази Костићу и што ће глумци Народног позоришта играти на сцени Глобтеатра, али њима је можда још важније да виде “Ричарда ИИИ&рдqуо; писаног ћирилицоми чују “Хенрија ВИ&рдqуо; на српском језику – казала је она.Изложба “ИзложбаПозорје Лазе Костића&рдqуо; приказује целокупну позоришну делатност великана српске цултуреу којој је он представљен као преводилац (први превод Шекспира на српскијезик), позоришни теоретичар, критичар, драмски писац и глумац.
Грађа, коју чинерукописи, плакати, фотографије, нотни записи, документи, костими, сценографскескице, видео записи… сведочи о трајању овог великана на домаћим ирегионалним сценама до данашњег тренутка.

Лаза Костић (1841-1910) је биопоета особеног стваралачког пута, широких интересовања и знања, и разноврснихталената – драмски писац, преводилац, филозоф, естетичар, књижевни и позоришникритичар, филолог, правник, академик, професор, политичар, новинар, посланик,дипломата&хеллип; Зачетник је српске авангардне лирике и српске есејистичке критике,један од најбољих познавалаца српског језика, у филозофији установитељдоктрине дијалектичког панкализма, ерудита, изванредни полемичар, међуправницима један од најјачих дијалектичара, први председник Српског новинарскогдруштва, оснивач и први председник Новосадске јачачке (гимнастичке), ватрогаснеи веслачке задруге, агилни члан и добротвор Друштва за Српско народнопозориште.
Написао је око150 лирских и двадестак епских песама, балада и романси, као и три драме -“Максим Црнојевић&рдqуо;(1863), “Пера Сегединац&рдqуо; (1882) и “Ускокова љуба илиГордана&рдqуо; (1890).
Аутор је једнеод најлепших песама српске књижевности – “Санта Мариа делла Салуте&рдqуо;.