Нови Сад, 17. децембар 2012. године – Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, Мирослав Васин и председник Привредне коморе Војводине, Ратко Филиповић, одржали су данас у Влади Војводине конференцију за новинаре на којој су представљени подаци привредних кретања за протеклих десет месеци. Кнференцији за новинаре је присуствовао и Балинт Јухас, заменик покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова. Покрајински секретар Васин указао је овом приликом на врло значајну везу коју  коморски систем остварује са Владом Војводине, а што је од  изузетне помоћ покрајинској администрацији, поготово у погледу аналитичких послова. Ресорни секретар је подсетио да покрајина нема институцију која се бави анализом укупних привредних кретања у Војводини. Стога је истакао да је право зато и драгоцена помоћ Привредне коморе Војводине, која има своје инструменте за израду ове врсте анализа, чиме се посебно утиче на изналажење најбољих решења у нашем привреденом систему.Покрајински секретар Васин упознао је представнике медија са кретањем у робној размени привреде АП Војводине са иностранством за првих девет месеци ове године, док је председник Привредне коморе Војводине изнео трендове привредног кретања у АП Војводини за јануар – октобар 2012. године.  Ресорни секретар Васин изнео је следеће податке: „Током девет месеци 2012. године војвођански привредници су остварили  укупну робну размену са иностранством у износу од 7.024,5 милијарди долара, што представља 66,9% укупне размене из 2011. године и представља смањење од 8,0% у односу на исти период  2011. године.  Извоз је отварен у износу од 3.134,6 милијарди долара и представља 70,9% прошлогодишњег извоза а истовремено представља смањење од 3,5% у односу на исти период претходне године, што је лош податак. Увоз је реализован у вредности од 3.889,9 милијарди долара и мањи  је за 11,4% од оставреног увоза у истом периоду претходне године, и представља 63,9% прошлогодишњег увоза.Због интензивнијег смањења увоза од смањења извоза војвођански спољнотрговински дефицит је смањен за 34,0% у односу на исти који је остварен за девет месеци претходне године, и то представља добар резултат. Истовремено је забележено повећање  покривености увоза извозом са 72,7% (у 2011. години) на 80,6% у периоду јануар – јун 2012. године (у истом периоду претходне године покривеност увоза извозом је била 74,0%), што је повољно кретање. Уколико поредимо податке о извозу, увозу и спољнотрговинској размени АП Војводине са Републиком Србијом, може се констатовати да  Војводина и даље учествује са око 30 одсто у укупној спољнотрговинској размени Републике Србије. Међутим, однос увоза и извоза је повољнији – Војводина у овом периоду учествује у укупној робној размени Републике Србије са 31,9 %,  извоз представља 38,3% а увоз 28,1%. Тренд највећег учешћа Војводине у извозу Републике Србије је настављен, док се тренд извоза креће у границама од протекле године. У периоду јануар-септембар 2012, године ако посматрамо по наменама производа, доминантну вредност има извоз материјала за репродукцију и исти представља 69,5% што није добар показатељ, јер то показује да још увек извозимо робу нижег степена обраде, а не ону која је финална и чија је вредност увек већа. Извоз робе за широку потрошњу  представља 23,6% и мањи  је за 2,1% од оствареног у периоду јануар – септембар 2011. године. Једино је извоз основних средстава забележио  повећање, од 13,9 % у односу на остварен у истом периоду 2011. године али и даље има најмање учешће у структури извоза јер  представља тек 6,8% укупног извоза АП Војводине. Структура извоза се није много променила у односу на прошлу годину. Мора бити тежња да извоз производа за репродукцију смањимо у корист извоза робе широке потрошње и извоза основних средстава. На увозној страни највише је увезено материјала за репродукцију (77,9%), док је увоз основних средстава највише смањен и то за 18,4%. Код увоза робе широке потрошње забележено је смањење од 7,5% и представља 8,5% укупног увоза. Увоз некласификованих производа је једино повећан и то за 37,2%  али и даље има најмање учешће од  4,1% укупног увоза. Учешће увоза производа за репродукцију је остало исто, у укупном извозу, остало је исто као у протеклој години. Ако посматрамо по робним токовима,  из Војводине је највише извезено кукуруза и то у вредности од 11,1 %, други артикал по вредности и количини који је извезен је шећер, а чини 3,2% укупног извозног резултата наше покрајине, потом лекови за продају на мало 2,9%,  покривачи подови и тапете 2,5%, па уље од сунцокрета, полупроизводи итд. На увозној страни, највише је увезено енергената, и то  сирове нафте 13, 7% у укупном увозу Војводине, природног гаса 8,9%, затим следе гасна тешка уља, течни пропан, и других ставки које чине енргетски биланс Војводине, који чини 70 % увоза покрајине Војводине .Према речима ресорног секретара, привреда Војводине што се тиче увозних и извозних артикала стабилна. И то је оценио као добро осим када је реч о страним инвеститорима, где треба проширити делатности везане за стране инвеститоре да би обогатили извозну страну.Иначе извоз наше покрајине у индустријски развијене земље забележио је смањњење од 7,8 одсто и учествује са 43 % одсто у укупном извозу. Извоз у индустријски развијене земље у 2011. години, у истом периоду, представљао је 44,1% . Процентуално је мали пад за 1,1 %, али тенденција није добра јер у укупном обиму бележи већи пад који је поменут.Извоз у земље у развоју је смањен за  3,5 %, у односу на исти период претхиодне године и представља  57 % укупног извоза. Процентуално је веће учешће увоза остварено из земаља у развоју. Током девет месеци 2012. године војвођански привредници су остварили најзначајнији извоз у земље ЕУ и то у вредности 57,9 одсто, што показује да нам је ЕУ највећи спољнотрговински партнер. Извоз у земље ЦЕФТА региона је други по обиму и представља 24,6 %, док је извоз у све остале земље 17, 5 одсто укупног извоза. Највише увоза је такође остварено из ЕУ 48,7 %, затим из осталих земаља 43,7 % због увоза из Руске федерације која сама чини 23,4% укупног војвођанског увоза , док увоз из земаља ЦЕФТА региона чини свега 7,6 % укупног увоза. Према речима секретара Васина тоговори да најбоље спољнотрговинске резултате остварујемо са земљама ЦЕФТА, јер је однос увоза и извоза ту убедљиво најквалитетнији у нашу корист. Када је реч о најзначајнијим земљама са којима Војводина остварује спољнотрговинску размену, прва на листи где остварујемо највећи извоз је Румунија у обиму од 14, 5%, друга је Немачка са 10,3 %, па БиХ са 9,8 %, Италија са 8,4%, па Руска Федерација 8,3% итд. Што се тиче увоза, највећи увоз остварујемо из Руске Федерације и то 23,7 % , из Немачке 9,1%, из Италије 7,3 %, из Кине 5,7 % , које нема међу првих десет земаља у које и извозимо, али је на високом шетом месту код увоза што тражи промене према речима секретара Васина. Како је указао, мора се схватити да је повећање извоза једини лек за излазак из привредних проблема, те да побољшамо структуру извоза. Такође, оно што треба исправити је да се направи повољна понуда за стране инвеститоре како би се проширио круг делатности из којих се може извозити. Председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић  указао је на привредно кретање АП Војводине за првих десте месеци, што је основ за планирање у наредној години. Како је Филиповић изнео постоји стагнација и благо опадање привредних активности. Индустријска производња у Војводини је забележила пораст од 10,1 % што је изузетно високо. Република Србија бележи пад од 3,2 % за првих десет месеци. Војводина за првих десет месеци има пад извоза за 2,8 %, док Република Србија у целини има пад од 5,6% извоза. У Војводини је забележен пад увоза од 8,6%, док је у Србији то 3,9%. Практично много је виталнија Војводина у односу на реаговење у условиам кризе. Тако да је у Војводини годишњи дефицит на нивоу робне размене смањен за једну четвртину, а у Србији је остао исти као и прошле године – разлика је један процентни ниво. То према Филиповићевим речима показује већу виталност војвођанске привреде у односу на просечну привреду у Србији у условима кризе. Уочен је раст индустријске производње и износи 126,0 % и то је истакнуто као изузетно значајно, јер прерађивачку производњу у Војводини чини 92 %, а свега 2 % је рударство. Од прерађивачке индустрије најзначајнија је прехрамбена индустрија, следи фармацеутска итд.Од четвртог месеца до овог тренутка процењен је за 10 индексних поена раст инфлације , саопштио је још председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић, те назначио да озбиљности  мора бити на највишем нивоу за наредну годину у погледу управљања економијом. Покрајински секретар Васин истакао је још да две мере посебно имају за циљ да  подстакну извоз на тржиште, Русије, Белорусије, Кахзастана и Кине,те ЕУ, а то је подстицање кластера и процес сертификације, који значи масовно укључивање војвођанских привредника у стицање знања ради добијања сертификата, потребних за испуњавање квалитета неопходних када је реч о појављивању на овим великим тржиштима.