Нови Сад, 1. март 2013. године – У Конгресном центру Новосадског сајма, у оквиру Сајма образовања „Путокази", окупили су се учесници прве заједничке конференције под називом „Образовање и запошљавање". Након потписивања заједничког Меморандума о сарадњи у децембру прошле године, Универзитет у Новом Саду и Покрајинска служба за запошљавање покушали су да искористе потенцијале партнерске сарадње организовањем конференције, која би требало да отвори дијалог и прикаже тренутно стање, перспективе и међусобну повезаност сектора образовања и запошљавања, кроз представљање три најзначајнија стуба у унапређивању везе ова два сектора у АП Војводини: креаторе политика, тржиште рада и Универзитет у Новом Саду.,,Покрајина већ неколико година, преко нашег Секретаријата, приликом креирања уписне политике, помаже тако што са Покрајинском службом за запошљавање доставља Секретаријату за образовање списак суфицитарних и дефицитарних занимања, односно оних занимања за која постоји већа потражња на тржишту рада и оних за које постоји мања потреба на тржишту рада. Нажалост, у овом моменту нисмо у ситуацији да, приликом субвенционисања отварања нових радних места, вршимо одабир радних места која су суфицитарна, или дефицитарна. Субвенционишемо свако ново радно место које се отвара у Војводини, покушавајући да запослимо што већи број људи, односно да елиминишемо чињеницу да велики број људи остаје без посла као технолошки вишак, или због отказа у великим системима, предузећима. Ми ћемо и даље наставити да упоређујемо стање на тржишту рада и да утичемо на уписну политику наших универзитета. Мислим да је следећи корак да утичемо и на квоте приликом уписивања ученика у средње школе. То јесте дугорочан процес, али од нечега се мора почети. Уколико би почели са циљаним уписивањем у средње школа у складу са потребама тржишта рада, за пет до десет година, могли бисмо имати адекватне резултате", рекао је Мирослав Васин, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова.

По речима проф. др Мирослава Весковића, ректора Универзитета у Новом Саду, неопходно је повећати постотак бруто друштвеног прихода који се издваја за високо школовање, тако што ће се ићи ка стварању производа који ће наћи своје место у оквиру домаћег и иностраног тржишта, било да је материјални производ, или пак услуга. По његовим речима, ради се о закону великих бројева, где се не може очекивати од великих компанија попут ,,Фијата" и ,,НИС" да решавају проблеме, већ би младе требало подстаћи да својим предузетничким односом према том аспекту амбициозно креирају производ, те корак по корак настављају са прогресивним напретком. Европска унија је креирала документ под називом ,,Ретхинкинг едуцатион", где се акценат ставља на промену односа и перцепције образовања. Подстицањем трансверзалних компетенција, код студената се развија терцијарно образовање, добијањем разноврсних практичних знања која ће моћи да примењују у будућем раду.Закључено је да је потребно донети адекватан национални оквир квалификација, уз учешће државе, Националне службе за запошљавање, привреде и високог образовања. Иновацијско размишљање би требало да представља покретач, а наука да буде у функцији привредног развоја. На конференцији су представљене анализе тржишта рада, универзитетски трендови, изазови и искуства, што самим тим представља први у дугом низу корака које је неопходно започети како би се промене унеле у постојећи систем.