Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин изнео је данас на научно-стручној расправи под називом ,,Како повећати запосленост у Србији“ ставове и активности покрајине у погледу смањења стопе незапослености, као и појединости стратешких праваца Програма за побољшање стања у привреди, предузетништву и занатству. Расправа је одржана у форми округлог стола у амфитеатру Централне зграде Универзитета у Новом Саду, са којим је у организацији учествовало Научно друштво економиста Србије.
Тема округлог стола, на ком су говорили професори са Универзитета у Београду и Новом Саду, представници Центра за образовне политике Београд и из компаније НИС, је усмерена на истраживање извршено у оквиру одговарајућих пројеката које је спроводио Универзитет у Новом Саду, чији ће се резултати такође представити на скупу.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар Мирослав Васин је навео да је анализа кретања на тржишту рада веома релативна, јер су заступљене три методе које се користе у анализама: ,,Република Србија у овом моменту нема статистичке методе које показују праву истину. Данас постоје најмање три показатеља броја незапослених и броја запослених у Србији. Један је анкетни метод, који је по свим својим карактеристикама прилагођен захтевима Европске уније, али се код нас примењује по нахођењу оних који испитивања врше. Па тако, долазимо до податка да је по анкетном методу стопа незапослености највиша у Војводини, док је по свим осталим економским показатељима ситуација ипак најбоља у покрајини. Поред ове методе постоје још и подаци Националне службе за запошљавање и Завода који се бави социјалним старањем, а четврто, податке можете добити из здравствених институција. Истоветна ситуација је и када се говори о подацима о броју запослених. Покрајинска влада и Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова настоји да кроз активну политику запошљавања, додељивањем субвенција за запошљавање утиче на смањење стопе незапослености у покрајини. То су мале субвенције, које дају ефекте, јер ви са 130.000 динара по лицу обавезујете послодавца да две године не смањује број запослених“, рекао је Васин и додао да је 2009. године зачет програм којим се субвенционишу нова радна места, самозапошљавање, и спроводи се удруживање са локалним самоуправама за реализацију програма јавних радова и стручне праксе. Наведени програми трају већ шест година“.
Према речима Мирослава Васина, значај Едукативног центра се огледа у томе да његови образовни програми едукују и преусмеравају преквалификацијама и доквалификацијама полазнике ка оним вештинама и занимањима која су дефицитарна и са којима им је лакше да дођу до запослења: ,,Једини едукативни центар по европском моделу налази се у Новом Саду, а је подигнут 2012. године средствима Европске уније. Тај центар је за две године рада преусмерио око 3.000 лица ка запошљивим занимањима“.
Ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Мирослав Весковић је навео да је Универзитет суштински заинтересован за тему овог скупа из више разлога: ,,Универзитет у Новом Саду сматра себе за друштвено одговорну инстиуцију, те зато све што се одвија у нашој непосредној околини на одређен начин сматрамо сопственом одговорношћу и покушавамо да ствари померимо на боље. Трудимо се да на одређени начин променимо логику која се уврежила у нашим главама, а то је да је држава дужна да реши све проблеме, за почетак да нађе некоме запослење. Одговорност универзитета је да са младима разговара о томе, како би им променили ту логику, како би уз нашу помоћ и самосталним деловањем дошли до одговарајућих решења. Такође, амбиција која се јавља код младих људи, посебно када заврше високо образовање, требало би да буде вођена специфичном логиком да амбициозност не буде преамбициозност. Треба покушати да се заради једна плата, потом две, па четири. Управо та ланчаност реакције би требало да буде карактеристика тих наших трансформација. Логично је да мала привреда стоји уз велику привреду, односно да постоји глобални концепт развоја на нивоу читаве земље“, рекао је ректор проф. др Весковић.
На скупу су учесници представили ставове кроз аналитички пресек стања у Републици и предлоге за подстицање запошљавања. Наиме, истакнута је потреба да се редефинишу крајњи циљеви привредног развоја, који су првобитно препознати у документу ,,Стратегија Србије 2020: Концепт развоја Републике Србије до 2020“, затим је неопходно спровести реформе институције на тржишту рада. Такође је потребно сагледати систем пореза и социјалних давања, јер је тренутно високо пореско оптерећење за ниже плаћен рад, уз одсуство прогресивности у систему пореза на доходак грађана, а недостаје и политика исплативости рада.
Један од предлога је и реформисање образовног система, са циљем унапређења квалитета људског капитала и продуктивности нових и постојећих радника, као и продужење радног века, уз промовисање концепата активног старења и увођења флексибилних облика запослења за старије грађане.
