У просторијама Савеза самосталних синдиката Града Новог Сада, одржан је састанак као једна од активности у оквиру твининг пројекта под називом ,,Унапређење социјалног дијалога“, где су представљени резултати процене локалних социо-економских савета у различитим регионима Републике Србије. Потреба која се јавља за умрежавањем социјалних савета, те њихово повезивање са релевантним институцијама, представља крајњи циљ овог пројекта који заједнички спроводе Србија и Словачка, а који на једном месту окупља репрезентативне синдикате на свим нивоима, послодавце и представнике власти, како на републичком, тако и на покрајинском нивоу.
Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је и овом приликом поновио да је узузетно значајно постојања и функционисања ових савета, а кроз њих и социјалног дијалога – важног алата за решавање виталних социјалних питања.
,,Социјални дијалог постоји у Војводини на нивоу Града Новог Сада и неких локалних самоуправа, док Покрајински социо-економски савет ради и заседа редовно. Постоји изузетна сарадња Покрајинске владе са синдикатима и послодавцима. Међутим, тежак ударац социјалном дијалогу у Србији је нанео процес усвајања Закона о раду, јер није поштован социјални дијалог, када није тражено мишљење социјалних партнера, што је значајно уназадило све оно што смо учинили у претходном периоду, тачније у протеклих десетак година, трудећи се да социјални дијалог, као европску тековину, уведемо у праксу. Сигурно је да се питање запошљавања и сва друга питања која тиште ово друштво и економију, могу решавати ефикасно само кроз социјални дијалог“, рекао је секретар Мирослав Васин.
Пројекат под називом ,,Унапређење социјалног дијалога“ спроводе Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, као носилац пројекта, Министарство рада, социјалне политике и породице Републике Словачке, као партнер на пројекту, а уз учешће и сарадњу са репрезентативним синдикатима на свим нивоима и Унијом послодаваца. Двогодишњи пројекат, чија је вредност 1,5 милиона евра, састоји се из три компоненте: унапређење законских капацитета и политика ефективног социјалног дијалога, односно усклађивање радног законодавства са радним законодавском у Европској унији, потом развој трипартитног социјалног дијалога на националном, као и на нивоу локалних самоуправа. Циљ Пројекта је покретање активности ради постизања виших циљева у погледу социјалног дијалога, како би се истакла чињеница да је социјални дијалог неопходност која произилази из мноштва нерешених питања. Нанета би била велика штета уколико би се спутавао или ограничавао рад постојећих, функционалних социо-економских савета широм Србије.
Представљени резултати су добијени на основу истраживања спроведеног у регионима Републике Србије. У оквиру компоненте 3, која се тиче унапређења трипартитног дијалога на нивоу локаних самоуправа, експертски тимови су посетили 17 локалних социо-економских савета у Србији, док је у Војводини посећено 7 локалних самоуправа.
Уочен је проблем репрезентативости социјалних партнера, који угрожава унапређење социјалног дијалога у Србији, а услед недостатка јаких репрезентативних структура удружења послодаваца, услед чега локални социо-економски савети не могу да фунцкионишу као правни субјекти према Закону о социо-економским саветима. Већина испитаних локалних савета, чак 76 одсто, има проблем са утврђивањем репрезентативности социјалних партнера, што отежава функционисање социјалног дијалога на локалном нивоу. Такође, свега 18 одсто испитаних савета има додељен буџет у складу са Законом о о социо-економским саветима.
Како би се установиле транспарентније процедуре за управљање новцем локалних савета, препоручено је увођење правила за формирање буџета и финансирање активности локалних савета.
Проучавајући улоге локалних саветодавних тела, уређених законом или одлукама на локалном нивоу, и поређењем кадрова саветодавних тела, препоручено је формализовање постојеће кадровске повезаности оснивањем одбора за питања локалног савета за запошљавање у оквиру структура локалног социо-економског савета, како би се избегло преклапање агенде и губљење кадрова. Међутим, важно је истаћи, да и поред недостатка комуникације локалних савета са националним социо-економским саветом, половина испитаника се изјаснила да ипак постоји активна сарадња и комуникација са другим локалним саветима широм Републике Србије.
Предложене су и измене у законској регулативи и то измене одредаба које се односе на утврђивање репрезентативности социјалних партнера, потом предлог за увођење права на чланство државних/јавних предузећа у Унији послодаваца, питање саветодавне улоге локалног социо-економског савета, затим унапређење комуникације на хоризонталном и вертикалном нивоу, утврђивање минималне агенде и, напослетку, предлог везан за увођење обавезујућих одредаба о консултацијама са социо-економским саветом на националном нивоу.
