Пољопривредни форум „Храна за Европу“ , који четврти пут заредом у Суботици организује Економски институт у сарадњи са Друштвом аграрних економиста Србије, посвећен је Стратегији пољопривреде и руралног развоја Србија, и траје 22. и 23. октобра 2014. На трећем панелу посвећеном европским фондовима и фондовима међународних организација покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и вршилац функције покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Бугарски, истакао је да је за Србију од пресудног значаја јачање техничких капацитета, како би се расположива средства из европских фондова на рационалан начин комбиновала са средствима из буџета.
“Расположивост финансијских средстава биће одлучујуће питање за будући развој пољопривреде. Постоји известан потенцијал из европских извора и колико је мени познато, реч је о износу од 170 милиона евра. Ако томе додамо да Србија мора да учествује са 80 одсто од 50 одсто средстава, долазимо до укупне цифре од око 220 милиона евра. Када још један динар дају и сами пољопривредници, по моделу “динар за динар”, како ми то данас радимо у Војводини, видимо да то нису мала инвестициона средства. На трошење ових средства моћи ћемо да рачунамо у финасијском периоду од 2015. до 2021. године. Пре тога, много је важније радити са пољопривредницима и помоћи им у финансирању техничке документације која ће им бити преко потребна и то су, уствари, послови где велику улогу треба да одиграју локалне самоуправе. Искуства Мађарске и Хрватске су нам показала колико је значајна улога агроекономиста, односно саветодаваца и консултаната, који врше едукације и тренинге пољопривредника, јер је за приступ многим фондовима то стављено као предуслов, дакле да морате да прођете одређену обуку како би аплицирали за средства”, истакао је Бугарски.
Он је додао да је такође важно да локалне самоуправе направе своје стратегије развоја како би идентификовале важне теме, да кроз акционе планове почну да размишљају како ће те активности финансирати, да имају канцеларије за локални и економски развој које ће тај посао и обављати.
Када је реч о расположивим европским и фондовима међународних организација, Милош Миловановић, координатор ФАО – ЕБРД пројеката у Србији, рекао је да Европска банка за обнову и развој сваке године у регион Југоистичне Европе улаже 250 милиона евра. Од тога, у Србију се сваке године улаже чак 80 одсто, односно 150 до 200 милиона евра.
У плану је финансирање седам пројеката, а кредити ЕБРД су 25 одсто повољнији у односу на комерцијалне банке, рекао је Миловановић и додао да ће наредни кораци бити усклађивање стандарда у области меса са регулативом ЕУ, као и подршка у увођењу географских ознака квалитета домаћих производа, који ће донети профит произвођачима.
Горан Васић, директор Гаранцијског фонда АП Војводине подсетио је да су гаранцијски фондови још један начин унапређења аграра, јер пред банкама гарантују за кредите које потражују предузетници и мали фармери. Када имају гаранцију, банке много лакше дају кредите и они су знатно повољнији. Такође је важно и увођење Закона о микрофинансирању и гаранцијским шемама, који малим пољопривредницима и предузетницима омогућава да унапреде своје пословање.Требало би да у целој Србији постоје овакви фондови, а не само у Војводини и основна порука је да пољопривредници морају да се удружују како би изборили боље услове.
На Форуму “Храна за Европу” учествују представници међународних организација, реномираних регионалних и домаћих компанија, финансијских институција, као и ресорних министарстава, Привредне коморе и задружних савеза.
