Престижна признања „Др Зоран Ђинђић”, која се у Војводини додељују деветнаесту годину заредом, уручена су данас у амфитеатру Ректората Универзитета у Новом Саду. Генерални покровитељ награда је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, а организатор доделе је Универзитет у Новом Саду.

Поздрављајући присутне покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић рекао је да се већ деветнаест година промовишу две вредности – култура сећања и визија која траје.

„Реч је о појединцима који раде на себи, који су уистину велики, али иза њих стоје и велики факултети. Међу награђенима у протеклих деветнаест година јесу управо они који најчешће долазе са Природно-математичког факултета, Факултета техничких наука, Технолошког факултета, а ту су и Медицински, Филозофски и Пољопривредни факултет. Дакле, шест еминентних институција које нас подсећају на то да, осим индивидуалних вредности истраживача, уважавамо и амбијент подршке научном стваралаштву“, нагласио је секретар Милошевић.

Према речима председнице Одбора Фонда „Др Зоран Ђинђић“ проф. др Биљане Шкрбић, Одбор је 2019. године увео новине, тако да се од тада додељују три награде за младог научника и истраживача.

Овогодишњи лауреат Прве награде „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача јесте др Митар Симић, научни сарадник Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, који је обраћајући се присутнима исказао задовољство због рада на Универзитету у Новом Саду и Факултету техничких наука, јер, како је навео, представљају инспиративну и продуктивну средину за научноистраживачки рад који се цени, а квалитет поштује.

Лауреат Друге награде је др Оља Шовљански, научни сарадник Технолошког факултета у Новом Саду, док је Трећа награда „Др Зоран Ђинђић“, припала  др Небојши Кладару, доценту Медицинског факултета.

Добитник Награде „Др Зоран Ђинђић“ за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастерским академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука у 2022. години јесте Лука Рудић, за мастер рад „О Бењаминовим превођењима: језик, уметност и историја“, одбрањен на Филозофском факултету у Новом Саду.