Нови Сад, 12. октобар 2011. године – На конференцији за новинаре, у Влади Војводине, најављена је премијера документарно-природњачког филма „Река живота", аутора мр Оливера Фојкара, која ће бити одржана у Културном центру Новог Сада, у четрвртак 13. октобра, са почетком у 19 сати.О филму и четворогодишњем снимању говорили су помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Драган Срећков, аутор филма мр Оливер Фојкар и чланови екипе, директор фотографије и сниматељ Душан Чекић, подводни сниматељ и монтажер Драган Милутиновић и композитор Мирослав Јованчић.
Истакнуто је да је жеља аутора филма  да се  деци и младима приближе природне лепоте Дунава,  али и другима, како би се подстакла  боља заштита ове реке у Србији.
Помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Драган Срећков нагласио је да је Секретаријат за културу и у протеклих неколико година помагао снимање филмова аутора мр Оливера Фојкара и његове сталне екипе. Финансирани су филмови „Мој пријатељ штиглић" и „Беле роде моје равнице", и већим делом филм „Река живота". Срећков је подсетио да су прва два филма успешно учествовала на разним фестивалима од Европе до Јапана, те да су добијали значајне награде, као што је Гран при у Јапану,  за филм „Мој пријатељ штиглић".

Аутори су истакли да је четворогодишње снимање у природи и културним добрима дуж Дунава било напорно, али и успешно у тежњи да се филмом, сложене структуре, представи путовање кроз простор и време на најлепшим деловима ове реке у нашој земљи. Путовање је представљено кроз живот малог човека рибара, од дечачких дана, до зрелог доба. Аутори су објаснили да ће гледаоци имати прилику да из ваздуха виде скривене рукавце и меандре Дунава, да зароне и завире у тајне подводног света ритова и дунавских дубина, где владају огромни сомови, али и да се упознају са чудесним светом микрокосмоса, праживотиња и алги. 

У филму су представљена најлепша заштићена природна добра: Специјални резерват природе „Горње подунавље", парк природе „Бегечка јама", НП „Фрушка гора", Ковиљско-петроварадниски рит, Делиблатска пешчара, Лабудово окно и чердап. На филму су приказане и све веће тврђаве и културна добра дуж Дунава попут Бачке,  Петроварадинске, Смедеревске, Голубачке и тврђаве у Раму, затим Калемегдан, Трајанова табла, Лепенски вир и археолошка налазишта. Снимање за овако захтеван филм обављено је из ваздуха, са брода, као и подводно и микроскопско снимање. Тако су тајне подводног света ритова поред Дунава захтевале и камере са подводним кућиштем, а најбољи резултати су остварени у рукавцима и барама где су честице седиментисане, а вода прозирнија. Забележен је животињски свет сомова, караша, америчких сомића, барских корњача, речних ракова, водено растиње, локвањи, дрезге, али и зоо и фитопланктон. 

Мр Оливер Фојкер је истако задовољство успешно завршеним снимањем које је било веома  захтевно, али које му је омогућило да исприча лепу причу о малом човеку, који се рађа на Дунаву, ту живи и стасава, ради на броду, и попут свог деде завршава као рибар.
Своје утиске изнео је и композитор Мирослав Јованчић који је навео да је цео филм покушао да музички интерпретира и обради тражећи лајтмотив, један у дечаку који живи поред реке, а други у води, која како је објаснио, није иста целим током Дунава. – Овде је она равничарска, релативно мирна, види се друга обала, а онамо, према Кладову, претвара се у непрегледно море, силовита, плаховита и моћна, казао је Јованчић.