Нови Сад, 25. септембар – У Извршном већу АП Војводине одржана је конференција за новинаре поводом премијере представе "Алегорија", према делу Н.В. Гогоља и извођењу позоришне групе "Студио". У представи је заступљено пет језика – српски, мађарски, словачки, русински и ромски. Премијера ће се одржати у суботу, 26. септембра, у 20 сати, у новосадсаком Позоришту младих. О представи су говорили Драган Срећков, помоћник покрајинског секретара за културу, Јан Макан, редитељ представе и глумци Александра Плескоњић и Золтан Молнар.
Секретаријат за културу подржава оваква уметнчка остварења, јер оне имају не само мутикултурални, већ интеркултурални карактер, истакао је Драган Срећков, додајући да ће слични пројекти и убудуће имати подршку. Посебно је истакао значај што су се у једном оваквом пројекту заједно нашле једна НВО и буџетска организација као што је Позориште младих.
Редитељ представе Јан Макан изразио је захвалност на подршци Секретаријату за културу, Граду Новом Саду и Министарству за људска и мањинска права. – Размишљајући о стварности којом се бавимо нисмо желели да правимо институцију, јер свака институција се, пре или касније, бави собом, а не оним због чега је основано, казао је редитељ Макан и објаснио да је прошло време националног као универзалног кључа за све људске проблеме. Национално порекло, према његовим речима, не одређује комплетно људску егзистенцију. Редитељ Макан изразио је задовољство што се, поред институција на српском језику, оснивају и институције других етничких група у Војводини. Сликовито је објаснио потребу међуетничке, културне сарадње, тако што се у мору острва међу којима егзистира празнина почиње да дешава интеракција на подручју уметности, пре свега позоришне и сценске, чиме се та празнина попуњава. У тражењу полазне основе за представу редитељ је пронашао у Гогољевом делу, не жанровски, јер, како је објаснио, жанровски је хетероген и има потенцијале за разне жанрове. У Гогољевом делу постоје моменти који су директно утицали на савремену драматургију и књижевност друге половине и краја 20 века, као да је слутио глобално село, које се јавља у 21. веку, објаснио је Макан, Парафразирао је земљу Сицилију, где је свуда вода и где само плове гондоле и сви се разумеју, јер говоре француски.
Александара Плескоњић је открила да се у представи говори о поларности два света, мушког и женског, да је мушкарац 21 века капитулирао и истако белу заставу. – Ми смо хтели да кроз свет жена донесемо мало чаролије и мало заборава, мада оне на крају из те њихове нежности, из те аркадијске разиграности ипак се претварају у баханткиње, жељне освете. Али, као у дионизијском култу, оне не растргавају мушкарца, наш мушкарац буде поткривен лудачком кошуљом, каже Плескоњић. Она сматра и да самосвест младог човека данас има негативне узоре, да је агресија на сваком месту, и да је решен велики задатак тиме што су запослили 10 младих људи у представи и спасили их од тога. Такође препоручује уметност као "сируп који треба преписивати свима три пута дневно". Своју беседу завршила је цитирањем Сузан Зонтаг : " Европа тек треба да се роди и то кроз одговорност према својим мањинама. Она ће се родити онда када се створи мултикултурална средина и почне да функционише."
Золтан Молнар говорио је о портреби међуетничког дијлога и комуникације. Изразио је задовољство што представа инкорпорира све наше различитости у заједничку форму. Такође сматра да осим ентузијазма, за овакве пројекте је потребан снажна и озбиљна подршку друштвених структура.