Нови Сад, 15. децембар – Институција Покрајинског омбудсмана је данас у Скупштини АПВ организовала конференцију „Искуства у спровођењу мера заштите од насиља у породици" како би се са представницима/ама институција и организација чланова/ца покрајинске мреже „Живот без насиља" размотрила питања заштите од насиља у породици и насиља над женама и систему безбедности у АП Војводини, пракса судова у области породичноправне заштите, те улога и могућности деловања Покрајинског омбудсмана у борби против насиља над женама и у породици.Поздрављајући присутне, покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих нагласила је да данас још увек не можемо са сигурношћу говорити о стварном степену учесталости насиља у породици. Наводећи да у Војводини и Србији тренутно не постоји систематски вођена евиденција о насиљу у породици и родно заснованом насиљу, да је поступање институција још увек недовољно координирано, да је информисаност јавности о размерама ове појаве и механизмима заштите од ње још увек недовољна, покрајинска омбудсманка поново је подсетила присутне да насиље у породици и над женама није лични, него друштвени проблем.
Потпредседница Скупштине АП Војводине, мр Маја Седларевић потврдила је посвећеност Скупштине АПВ решавању овог проблема, као и других проблема жена, нарочито у економској сфери. Родно засновано насиље има негативни утицај на цело друштво и оно се не може сматрати напредним и мирољубивим док год је степен насиља у друштву, укључујући и оно над женама, висок. Говорећи о сектору безбедности и подацима из МУП-а, потпредседница Седларевић се осврнула на чињеницу да се евиденција, односно статистика о кривичним делима насиља или злостављања води на начин из ког се не види јасно да ли су његове жртве женског или мушког пола. Заступљеност жена у руководећим структурама сектора безбедности је такође питање којим се треба интензивније бавити, будући да је њихов број у тим структурама занемарљив, те да је родно засновано насиље најчешћи облик насиља над женама.
Заменица покрајинског омбудсмана Даница Тодоров говорила је о улози институије Покрајинског омбудсмана у борби против насиља над женама и у породици. Искуства Покрајинског омбудсмана покренула је 2005. године иницијативу за оснивање мреже "Живот без насиља" и формирање локалних тимова за борбу против ове појаве јер је искуство у раду са грађанима/кама показало да надлежне институције нису повезане, да не делују координирано, те да се жртве под тим околностима најчешће враћају у окружење у коме настављају да доживљавају насиље у породици. Наводећи примере из праксе Покрајинског омбудсмана, заменица Тодоров је похвалила бројне иницијативе и активности које су током протеклих пет година предузете у оквиру мреже "Живот без насиља", истичући сталну потребу за сарадњом, разменом информација, систематским праћењем ове појаве и поступања надлежних институција, те информисањем јавности о овој појави.   
Истраживање „Породичноправна заштита од насиља у породици у правосудној пракси" присутнима је представила Анђелија Адамовић, асистенткиња на Правном факултету у Нишу. Истраживање је спроведено на територији уже Србије, а његови резултати, између осталог, указују на то да је чак деведесет одсто тужитељки већ искусило насиље у породици пре него што су се одлучиле да поднесу тужбу. Уз то, велики проценат осумњичених насилника је временом уз супруге, партнерке или остале рођаке почео да врши насиље и над осталим члановима пордице, нарочито над децом и другим блиским особама женског пола. Што се врста насиља тиче, у једнакој мери су заступљене све врсте насиља: уз најчешће физичко насиље које је разлог подношења тужбе, тужитељке се најчешће жале још и на психичко малтретирање и економско искоришћавање. Надлежни органи у овим случајевима још увек ретко покрећу судски процес по службеној дужности, а чак једна трећина тужитељки се још увек одлучује да повуче тужбу током судског поступка.
Судија Основног суда у Суботици Јелена Петрик Поповић представила је један типичан случај насиља у породици у ком је супруга поднела тужбу након што је супруг поново напао њу и децу. Полиција је при интервенцији њу и децу иселила из стана констатујућу да ометају посед насилника, а њему дозволила да се врати у стан. Интервенцијом суда и центра за социјални рад тужитељка је са децом враћена у стан, а насилник је исељен из њега уз меру забране приласка и уз наставак судског поступка.
Говорећи о пракси судова у Војводини у породичноправној заштити судија Апелационог суда у Новом Саду Јелица Бојанић Керкез истакла је да је овај суд о окончању прошлогодишње реформе судства спровео едукацију судија основних и апелационих судова у Војводини у области насиља у породици и заштите права детета. Откако је почео са радом, Апелациони суд у Новом Саду имао је укупно педесет тужби за насиље у породици, односно родно засновано насиље, међу којима преовлађују тужбе међу супружницима. Наводећи као куриозитет чињеницу да су готово једну петину ових тужби поднели мушкарци, судија Керкез указала је на то да поводи због којих се ове, али један део осталих тужби подносе указује на још увек велики степен неразумевања појма и утицаја насиља у породици и родно заснованог насиља, поготово на децу у породицама где се оно дешава.
Завршна дискусија преко сто представника/ца центара за социјални рад, полицијских управа, судова и тужилаштава, те других институција из целе Војводине потврдила је да у Покрајини и даље постоји велика потреба за координирањем активности свих актера у овој области, разменом искустава институција и организација укључених у активности усмерене ка превенцији ове појаве и њеном решавању.